Кључна новина Нацрта закона о сајбер безбедности је формирање Канцеларије за сајбер безбедност која ће одговарати влади премијеру и објединити институционалне ресурсе са циљем унапрепређења квалитета застите дигиталних информација, оценио је државни секретар у Министарству информисања и телекомуникација Милан Добријевић.
Он је рекао за Тануг да је приступљено изради Нацрта закона о информационој безбедности пошто су сматрали да је јако важно да брзо реагују и ускладе легислативу у тој области.
Крајем 2022. године ЕУ је направила значајан корак у циљу унапређења регулаторног оквира у области информационе безбедности, управо доношењем нове тзв. НИС2 директиве и још неколицине повезаних прописа који се тичу безбедности критичне инфраструктуре и финансијског сектора.
Тај пропис предвиђа да све државе чланице ЕУ предузму кораке да изврше његову транспозицију до октобра 2024. године.
Готово одмах по усвајању новог ЕУ прописа, Министарство информисања и телекомуникација је приступило активностима припреме за усклађивање постојећег законског оквира.
Како је рекао, „кључно је и то што је дошло до обједињавања националног ЦЕРТ-а (Национални центар за превенцију безбедносних ризика у ИКТ системима) који се налази у Рателу, ЦЕРТ-а републичких органа који се налази у Канцеларији за информацију и технологију и електронску управу.
„Ово обједињавање ресурса је важно зато што су пре свега људски ресурси, врло тешки за изградити у овој области“, нагласио је Добријевић.
Он је истакао да је предвиђено укључивање академије и привреде, пошто су става да је потребна синергија државног, академског, научног и привредног сектора.
Посебно је нагласио да је друга битна новина фокус на примену закона тако да се ограничени ресурси у области користе тако да најбрже и најадекватније одговори на инциденте са великим потенцијалним последицама и са високим степеном ризика.
„У том смислу, Нацрт закона предвиђа категоризацију имаоца ИКТ система од посебног значаја у важне и оне од веома велике важности. Они од велике важности су заправо компаније или институције које се баве одржавањем, наџором или управљањем критичном инфраструктуром, или оне које управљају великим сетовима података о личности, где инциденти у области информационе безбедности могу имати веома значајну последицу за друштво или чак и за националну безбедност“, рекао је он.
Први Закон о информационој безбедности донет је 2016. године.
Из Министарства информисања истичу да је пратећи примену тог закона „уочено да је неке ствари потребно поправити у пракси“.
Радна група за израду новог Нацрта закона обухватала је представнике не само надлежних државних органа и организација, већ и привреде, академске заједнице и цивилног сектора.
„У процесу јавне расправе и консултација, настојали смо да заиста сваки заинтересован појединац који се бави овом облашћу има начин да допринесе својим саветима и коментарима. Имали смо и саветодавну подршку од стране стручњака које су нам омогућиле међународне организације које делују у области информационе безбедности у смислу оцене усклађености текста Нацрта закона са европским прописима“, нагаласио је Добријевић.
Он је закључио да верује управо овакав начин рада омогућио да законски текст буде високог квалитета како би заиста успоставио темеље даљем развоју у овој области.
Brnabić: Srbija na Kineskom sajmu uvoza nastupa kao počasni gost
Преузмите андроид апликацију.
