Радионица под називом “Сретење – од збора у Орашцу до првог српског устава” одржана је вечерас у просторијама огранка Фондације Светозар Милетић у Панчеву.
Предавач и радионичар био је историчар докторанд Никола Конески, док је модератор био историчар Никола Милошевски.
У публици је било и средњошколаца, али и старијих грађана и сви су са великом пажњом слушали излагаче о Сретењу, Првом српском устанку, Првом српском уставу и улози Панчева у тим дешавањима, али се и укључивали у дискусију.
Историчар Никола Милошевски каже да је вечерашње предавање било замишљено као радионица, јер су очекивали да ће радионици присуствовати велики број средњошколаца.
“Изабрали смо радионицу јер на тај начин и они могу интерактивно да учествују у предавању. Сретење као тему смо изабрали као наш празник који је од државног значаја за нас, али у ствари велики број људи не зна који догађај је везан за Сретење. Имамо два догађаја која су од прворазредног значаја за нашу нововековну историју – збор у Орашцу 1804. године и Сретењски устав из 1835. године. Тада се у ствари стварала наша нововековна држава која почива на средњовековним коренима. То је један државотворни континуитет који траје готово од досељавања Срба на ове просторе и траје до дан данас. Континуитет који је у принципу без прекида, без обзира на турска освајања која смо имали, тај континуитет никада није испрекидан зато што су људи и даље баштинили српску културу и српску државотворност. И даље су се преписивале књиге у нашим манастирима. Душанов законик нам је остао. На основу тих неких средњовековних законика и различитих материјала у ствари почивају и те прве законске повеље Карађорђа, Милоша Обреновића, на основу којих ће касније настати тај први Сретењски устав односно због првог Устава”, каже Милошевски.
Иако је у публици било и доста старијих суграђана, радионица је била једнако занимљива и њима. Како смо сазнали од организатора, овом радионицом и предавањем почело се са учењем о данима од важности за државу, историју, културу, за обичног човека.
Како историчар Никола Конески каже, желели су да сместе у контекст Дан државности односно Сретење, па потом да испричају шта је то Сретење и зашто је тај датум толико важан, пре свега због збора у Орашцу, а касније због уставности. Радионица је била подељена на два сегмента.
“Један је била прича о Првом српском устанку који смо приказали и из угла Панчева, кроз Дневник фрањевачког самостана, па смо читали делове из тог дневника и анализирали како су Панчевци посматрали тај Први српски устанак. То нам је било важно, јер ми у школи учимо пре свега онај поглед из угла Београда и из правца југа, а сада смо видели како то изгледа из правца севера и укрштали те чињенице и погледе како бисмо извукли неке закључке о томе какве су нам вредности Првог српског устанка”, објаснио је Никола Конески.
Уследила је прича о доношењу првог устава из 1835. године, познатијег као Сретењски устав, који је био на снази само 55 дана, али је током предавања представљено свих 13 устава колико их је било донето од тог периода па све до данашњег дана.
“У кратким цртицама смо представили сваки устав и његове специфичности, желели смо да представимо тај развој уставности од 1835. године па до данашњих дана са извлачењем неких закључака. Историја мора да има и неку практичну функцију, не само да буде занимљива или да квалитетно проведемо време, него и да извучемо неке поуке и да са собом понесемо неке корисне ствари кад изађемо из ове просторије, да другачије размишљамо, да другачије сагледавамо све око нас. Мој део је био радионички, да разговарам са људима, да водим дискусију, да читамо историјске изворе, да их анализирамо, да их укрштамо с претходним знањима. Један део је био предавачки, јер сам желео да испричамо какав је значај био тих дана и уопште о важности Првог српског устанка и Првог српског устава”, каже Конески.
Панчево се у то време налазило у саставу Хабзбуршке монархије, било је на граници такозване устаничке Србије и Хабзбуршке монархије. Конески каже да је баш због тога Панчево гледало са итекако великом пажњом на дешавања јужно од Дунава што ће се и видети у дневнику фрањевачког самостана.
“Свакодневно су стизале информације о дешавањима на простору јужно од Дунава. Постојао је и одређени страх да би револуција могла да се прошири и на просторе Хабзбуршке монархије. То је време када Хабзбуршка монархија води рад с Наполеоном, с Француском, тако да је то време неког страха да тако кажемо. Такође, избеглице из устаничке Србије су у то време бежале на простор Панчева, поготово након слома устанка 1813. године. Тако је међу њима и чувени Илија Коларац боравио са породицом у Црепаји за време тог збега. Довлачили су намирнице, моралну подршку су слали. У то време се гради Успенска црква са два торња, где један симболизује Србе јужно од Саве и Дунава, други Србе северно од Саве и Дунава. Те 1804. године гради се крст на данашњем Тргу Краља Петра у Панчеву као симбол устанка српског народа. Панчево има итекако важну улогу, не само симболичну, него и практичну, оно заправо учествује индиректно у том устанку, иако наравно о томе у школи мало учимо, али управо нам је то циљ, да ми овде у Панчеву знамо каква је била улога Панчева у тим годинама”, испричао је на предавању Никола Конески.
Никола Милошевски је додао и да ће у наредном периоду бити организован низ предавања, радионица и трибина.
“Покриваћемо доста тема из различитих хуманистичких наука. Биће историјских тема, геополитике, идеологије… Организоваћемо и квизове, намењене пре свега млађој публици, јер то је један од начина да они стекну додатна знања о нашој националној и државној историји и култури”, најавио је Милошевски.
Јована Радоњин, један од координатора огранка фондације Светозар Милетић у Панчеву подсећа да је огранак фондације Светозар Милетић у Панчеву почео са радом децембра 2022. године.
“Након скоро два месеца можемо да се похвалимо са великим бројем посетилаца на свакодневном нивоу. Томе доприноси и наша читаоница где постоји више од хиљаду наслова које сви наши суграђани могу да користе бесплатно. Такође, у оквиру фондације организоваће се и разне радионице. Вечерас је била прва у низу. Планирамо да на месечном нивоу то буду најмање две радионице, а биће и квизови знања за све заинтересоване младе од 18 до 21 године. Ово радимо у сарадњи са нашим огранком у Суботици као и централом у Новом Саду тако да ће на крају циклуса такмичења бити изабран један победник ког очекују вредне награде”, рекла је Јована Радоњин.
Danas zahlađenje, više kiše u Vojvodini, zapadnoj Srbiji, Šumadiji, Beogradu
Преузмите андроид апликацију.
