Председница Европске комисије, Урсула фон дер Лајен, рекла је да су оцене о напретку Србије у реформским процесима у 2020. години, изнете у последњем извештају Комисије из октобра 2021. године, засноване на информацијама добијеним из различитих извора, укључујући и државе чланице ЕУ и Европски парламент, а да је у њиховом усвајању учествовао Колеџ свих комесара ЕУ.
Фон дер Лајен је тако у свом одговору одбацила наводе групе посланика Европског парламента који су крајем прошле године Комисији поставили питање о „објективности критеријума“ за процену владавине права у Србији и могућем ”политичком утуцају” комесара за проширење Оливера Вархејија на извештај Комисије о Србији.
„Да би се обезбедила већа транспарентност, пакет проширења је по први пут укључио анекс који наводи низ индикатора трећих страна, који се првенствено односе на владавину права и економске критеријуме. Процена напретка земаља проширења на путу реформи ЕУ подлеже темељном процесу заснованом на добро успостављеној методологији са коначном одлуком коју доноси Колеџ комесара. То је био случај и са овогодишњим извештајима за све партнере укљућујући и Србију”, написала је фон дер Лајен у свом одговору.
Председница Европске комисије додаје да се на основу тог извештаја Комисије и Савет ЕУ сложио да Србија у децембру 2021. године отвори нови кластер у процесу приступних преговора са ЕУ.
На додатно питање посланика о наводним ”намерама комесара Вархејија да из извештаја Комисије уклони језик о правима ЛГБТ+ популације”, Фон дер Лајен закључује да пакет проширења за 2021. нуди ”ригорозну процену напретка” који су земље у процесу проширења оствариле у погледу основних права, са ”јасним и детаљним препорукама за наредне кораке, укључујући и права и положај ЛГБТ+ популације.”
Преузмите андроид апликацију.