Алцхајмерова болест је најзаступљенији облик деменције, која, како упозоравају лекари, није нормалан део старења.
Слабије памћење, тешкоће у планирању и размишљању неке су од најучесталијих тегоба које на крају човека чине у потпуности зависним од помоћи околине. За разлику од уобичајених, старошћу условљених проблема са памћењем, као што је заборављање неке речи или имена, којих се мало касније често и сетимо, деменција снажно утиче на свакодневни живот. Пацијент није у могућности да обавља једноставне задатке или да препозна познате особе и добро позната места. Лекари ипак наглашавају да одређени фактори могу у великој мери да смање ризик од деменције.
Физичка активност и ризик од Алцхајмерове болести
Одређене животне навике, као што је редовна физичка активност, могу у великој мери да смање ризик од Алцхајмерове болести и других облика деменције, каже др Дејвид Рубен, професор Универзитета UCLA и директор програма за негу оболелих од Алцхајмерове болести и деменције. Физичка активност побољшава циркулацију, утиче на упалне процесе и, како се верује, може да успори таложење плака. Накупљање амилоидних плакова представља централни проблем Алцхајмерове болести. Када се протеини таложе између нервних ћелија, долази до њиховог оштећења, губитка памћења и когнитивних функција.
Циркулација и хронична упала
Облик деменције познат као васкуларна деменција настаје као последица можданих удара, које изазивају наслаге плака у артеријама или други узроци поремећаја циркулације у мозгу.
– Један од начина на који физичка активност може имати заштитно дејство јесте утицај на васкуларну компоненту.
Вежбање штити од срчаних болести, односно од накупљања плака у крвним судовима, а значајан проценат особа са деменцијом има васкуларну деменцију или мешовити облик, који укључује и Алцхајмерову и васкуларну деменцију – објашњава др Рубен.
Хронична упала је такође повезана са повећаним ризиком од деменције, а „једна од могућих интервенција која може имати значајну улогу у превенцији Алцхајмерове болести јесте смањење упале“, наводи др Рубен. Студије показују да физичка активност може да смањи маркере упале. Маркери запаљења, као што су CRP и интерлеукин, често су повишени код пацијената са деменцијом. Сматра се да упала има кључну улогу у настанку и развоју неуродегенеративних процеса.
Чак и кратка физичка активност може бити од користи
– Бројне студије показују да је могуће постићи заштитни ефекат и релативно малом количином физичке активности, чак и са 20 до 30 минута дневно. Постоје и истраживања која указују на то да што више вежбате, то је заштита већа – наводи др Рубен.
Важно је и питање на који начин физичка активност утиче на развој амилоидних плакова, који имају значајну улогу у настанку Алцхајмерове болести. Истраживачи верују да Алцхајмерова болест почиње много пре него што се појаве први симптоми. Др Рубен је зато заговорник редовне физичке активности, без обзира на животно доба. Чак ни почетак вежбања у каснијим годинама не сматра се закашњењем.
Никада није касно да почнемо
Студија објављена у новембру 2025. године у часопису ЈАМА Нетwорк наводи да вежбање у средњем и познијем животном добу може бити посебно ефикасно у смањењу ризика од деменције. То значи да физичка активност у тим годинама може прекинути процес накупљања плака и ублажити хроничне упалне процесе пре него што дође до озбиљних оштећења, објашњава др Рубен. Ипак, додаје да је важно да се са вежбањем у старијем животном добу започне постепено.
– Немојте на самом почетку покушавати да радите вежбе које сте без проблема изводили пре 20 година. Најбољи приступ је постепено повећавање интензитета вежбања – саветује др Рубен.
Остали фактори животног стила
Иако је физичка активност изузетно важна, она представља само један од више фактора животног стила који могу смањити ризик од деменције.
Студија објављена ове године у часопису JAMA Network показала је да су старије особе са повећаним ризиком од когнитивних проблема имале веће користи када је физичка активност била комбинована са другим здравим навикама, као што су правилна исхрана, квалитетан сан и друштвена ангажованост. Бољи ефекти забележени су и код пацијената који су редовно контролисали крвни притисак, масноће и ниво шећера у крви. Закључено је да су код ових особа позитивни ефекти вежбања били знатно израженији након две године у поређењу са особама које су следиле слабо структурисан програм.
Може ли физичка активност да делује на све облике деменције?
Др Рубен истиче да је пред стручњацима још дуг пут у разумевању начина на који физичка активност и животне навике утичу на развој деменције.
– Многа опсервациона истраживања упоређују особе које више вежбају са онима које вежбају знатно мање или уопште не вежбају. Важно је имати у виду да између ових група постоје разлике не само у нивоу физичке активности, већ и у исхрани, друштвеној укључености и другим животним навикама. Могуће је да само вежбање није једини чинилац који смањује ризик од деменције. Такође, још увек не знамо да ли физичка активност утиче на све облике деменције. Ипак, упркос свим непознаницама, све је јасније да ће вежбање вероватно бити саставни део препорука за превенцију деменције – закључује др Рубен.
Преузмите андроид апликацију.
