Влада Србије усвојила је Фискалну стратегију за 2023. годину са пројекцијама за 2024. и 2025. годину, којом се предвиђа да ће Србија, упркос светској економској кризи, остварити привредни раст од 3,5 одсто у овој години, што значи да рецесије неће бити, објавило је Министарство финансија.
У документу се, између осталог, наводи да се Србија успешно изборила са здравственом и економском кризом изазваном пандемијом, те да је у две године пандемије остварен кумулативни раст БДП од 6,4 одсто, што је један од најбољих резултата у Европи.
Подсећа се и на три пакета помоћи државе, који су допринели повећању ликвидности привредних субјеката и олакшању пословања, док је кроз давања становништву подстицана домаћа тражња, чиме се индиректно утицало на економску активност.
Како је наведено, раст економске активности и пакет економске подршке резултирали су стабилним кретањима на тржишту рада.
Очувана су радна места и зараде, како у приватном тако и у јавном сектору, а стопа незапослености у 2021. години била је испод предпандемијског нивоа.
Истовремено, није нарушена ни унутрашња ни спољна равнотежа уз стабилан прилив страних директних инвестиција које су обезбеђивале више него пуну покривеност дефицита текућег рачуна.
Повећана експанзивност фискалне политике није угрозила одрживост јавних финансија, а боља наплата прихода, пре свега пореских, услед бржег од очекиваног раста привреде одразила се на очување фискалне стабилности.
Како се наводи у Фискалној стратегији, геополитичким тензијама и избијањем кризе у Украјини појачана је неизвесност, што је за последицу имало раст цена енергената, светских цена примарних пољопривредних производа и метала, које су се приближиле историјски највишим нивоима.
Геополитичка криза је краткорочне инфлаторне притиске учинила перманентним уз велику вероватноћу њиховог дугорочног присуства у глобалној економији.
У условима присутне неизвесности, ревидиране су макроекономске пројекције, али се рецесија не очекује.
Наиме, иако је Србија у првом кварталу остварила привредни раст од 4,4 одсто БДП, ескалација сукоба и заоштравање међународних економских и политичких односа, који су праћени рекордним ценама енергената, одразиће се на домаћу економску активност у наредном периоду.
У складу са тим, пројекција привредног раста за 2022. годину је ревидирана на 3,5 одсто, услед мањих од претходно очекиваних стопа раста у другој половини године, док се у 2023. години очекује раст БДП-а од четири одсто.
Такође, раст цена током последњег квартала 2021. године, за који се очекивало да ће бити привременог карактера као последица постепеног ишчезавања ефеката пандемије, убрзан је растом цена енергената и хране изазваних сукобом у Украјини.
„То је условило ревизију навише очекиване просечне инфлације током ове и наредне године на 9,2 одсто и 5,3 одсто, респективно“.
У документу се наводи и да фискална политика има посебну улогу у условима растуће неизвесности.
Планирани фискални дефицит у текућој години износиће три одсто БДП-а, колико је и првобитно планирано, док се у наредној години очекује упола мањи дефицит од 1,5 одсто БДП, што је такође у складу са претходним пројекцијама.
„Избијањем сукоба у Украјини и повећањем глобалне неизвесности, околности у којима фискална политика може да делује су се у потпуности промениле. Државе се сада суочавају са условима високе и растуће инфлације, успоравањем раста и пооштравањем услова за финансирање дефицита. Фискални простор је сужен и фискална политика мора деловати таргетираним мерама како би помогла привреди и становништву највише погођеним растом цена хране и енергената“, наводи се у Фискалној стратегији.
Када је реч о јавном дугу, процена је да ће јавни дуг опште државе на крају ове године износити 54,6 одсто БДП (претходна пројекција 56,5 одсто БДП), а да ће на крају 2023. године износити 53,1 одсто БДП (претходна пројекција 55,3 одсто БДП).
У тексту Фискалне стратегије стоји да је неизвесност присутна код пројекција датих у том документу далеко већа од уобичајене због природе и обима шокова на глобалном нивоу.
Влада континуирано доноси мере које имају за циљ ублажавање последица изузетно неповољног утицаја међународног окружења на привреду и становништво и очување енергетске стабилности, наводи се у Фискалној стратегији.
„Оваква оријентација остаће у фокусу креатора економске политике и у наредном периоду, а задржавање јавног дуга испод 60 одсто биће и даље основно сидро за вођење фискалне политике.
Поред тога, препозната је неопходност проналажења нових извора раста, па су иновације, истраживање и развој и креативне индустрије у сталном фокусу приликом дефинисања будућих политика“, истиче се у документу.
Inflacija u Turskoj premašila 73 odsto u maju, najviša od 1998. godine
Преузмите андроид апликацију.
