Финска је седму годину заредом обезбедила прво место међу најсрећнијим земљама света, наводи се у извештају Мреже за решења за одрживи развој под покровитељством УН.
Просечна оцена за ту нордијску земљу је 7,7, а следе је Данска, Исланд и Шведска. На другом крају скале је Авганистан, који је усред хуманитарне катастрофе након повратка Талибана на власт 2020. године заузео последње место од 143 земље са оценом 1,7.
Први пут у више од 10 година, САД и Немачка нису међу 20 најсрећнијих нација, пале су на 23. и 24. место. Француска је заузела 27. место.
У првих 20 нашли су се Костарика и Кувајт, који су заузели дванаесто и тринаесто место, а међу првих 20 земаља нема ниједну од најмногољуднијих земаља света.
– Међу првих десет, само Холандија и Аустралија имају више од 15 милиона становника, а међу првих двадесет само Канада и Велика Британија имају више од 30 милиона – наводи се у извештају.
Највећи пад индекса среће од 2006. до 2010. односи се на Авганистан, Либан и Јордан, док највећи раст бележе Србија, Бугарска и Летонија.
Годишњи извештај о светском индексу среће, који је покренут 2012. године као подршка циљевима одрживог развоја Уједињених нација, заснован је на подацима америчке компаније за истраживање тржишта Галуп, а објављује га Мрежа за решења за одрживи развој Уједињених нација. Заснива се на процени људи о својој срећи, као и на подацима о економским и друштвеним приликама.
Од становника 143 земље и региона се тражи да оцене своје задовољство животом на скали од нула до 10. Извештај такође узима у обзир шест кључних фактора: социјалну подршку, лични приход, здравље, слободу, великодушност и одсуство корупције.
У ширем смислу, рангирање је у слабој корелацији са просперитетом земље, али чини се да други фактори као што су очекивани животни век, друштвене везе, лична слобода и корупција такође утичу на процену појединаца.
Близина природи и добар баланс између посла и приватног живота кључ су среће за Финце, рекла је за АФП Џенифер Де Паола, истраживач специјализована за ову тему на Универзитету у Хелсинкију.
Финци имају различите приоритете када је у питању концепт успешног живота, у поређењу са, на пример, САД где се успех често повезује са финансијском добити, додаје Де Паола.
Важни су и поверење у институције, низак ниво корупције и слободан приступ здравству и образовању. Де Паола истиче да је „финско друштво прожето осећајем поверења, слободе и високог нивоа аутономије“.
Годишњи извештај такође истиче јачи осећај среће међу млађим генерацијама него старијим генерацијама у већини региона и земаља.
Индекс среће је значајно опао од 2006. до 2010. међу људима млађим од 30 година који живе у Северној Америци, Аустралији и Новом Зеланду и сада је нижи него међу старијим људима у истим областима.
Али истовремено се повећао у свим старосним групама у источноевропским земљама. Словенија, Чешка и Литванија су међу првих 20 земаља. Генерацијски јаз се продубио свуда у свету осим у Европи, што аутори извештаја сматрају „забрињавајућим“.
Rečenice koje izgovaraju švaleri: Pogledajte šta odaje neverne muškarce
Преузмите андроид апликацију.
