Светско финале највећег баскеташког турнира „Red bull half court“ биће одиграно у Београду 16. и 17. септембра, саопштено је данас.
У саопштењу се подсећа да је Србија земља са богатом кошаркашком културом и земљи која је изнедрила многе легендарне асове. Србија уједно обележава 100 година кошарке у 2023.
„Национални победници са пет континената и из 25 земаља окупљају се 16. и 17. септембра на Светском финалу на Партизановим теренима на Калемегдану, где желе да буду крунисани у краљеве ‘стрит’ игре 3×3, што ће само употпунити празнични јубилеј игре под обручима у нашој земљи. Боје Србије браниће екипа ‘Гардош 3×3’, која је победила на националном финалу у Новом Саду“, наводи се у саопштењу.
„Red bull half court“ је глобално највећи баскеташки турнир са више од 15.000 учесника у 2023. години, а само једна екипа може да буде светски шампион.
„Прошло је тачно 100 година откако је Вилијам Вајланд, професор фолклора и народних спортова из Оукленда (Калифорнија) донео прву кошаркашку лопту у Србију. Одржао је у организацији Црвеног крста низ предавања и демонстрација америчких спортова у Београду и Новом Саду, а лопта коју толико волимо и даље цепа мрежице и пише историју“, подсећа се у саопштењу.
Захваљујући отварању Соколске организације према екипним спортовима, као и жељи саме државе да се спорт протежира кроз школе, кошарка, почетком тридесетих година прошлог века, добија нови замах.
„Носилац готово свих кошаркашких активности у овом периоду је СОКО Краљевине Југославије, а његови чланови неуморно раде на усавршавању правила, побољшању услова за игру и тренинг. Нови спорт, до тада називан баскет бал, кошићева или кошикова добија своје домаће име – кошарка“, подсећају организатори.
Круну кошаркашких такмичења до почетка Другог светског рата свакако представља Свесоколски слет у Борову 1940. године на коме је учествовало 170 играча и играчица подељених у четири старосне категорије.
„Женска екипа београдског Соколског друштва Матица осваја титулу првака државе, по мало чудним резултатом 2:0, услед лоших временских услова. Једини кош на утакмици постигла је Ружица Радовановић. У периоду до Другог светског рата, за развој и унапређење кошарке у Београду највише је заслужан Зденко Павић, са својом супругом Вером, Прочелник за такмичарске игре при начелству Савеза Сокола који је протежирао кошарку и кроз СОКО и кроз школски спорт. У оквиру београдског Сокола X формирао је кошаркашку екипу, а био је и главни организатор средњошколских кошаркашких турнира у Београду крајем тридесетих година прошлог века. Преводио је кошаркашка правила и радио на изградњи кошаркашких терена и кошева“, саопштено је данас.
Први кошаркашки клубови формирали су се у оквиру фудбалских клубова као секције непосредно пред почетак II светског рата.
„Масовно формирање клубова дешава се непосредно после окупације Краљевине Југославије, на пролеће 1941. године. Пре свих то су Матица, Омладинац, Саск, Избеглице, СК 1913, нешто касније и други: Баск, БСК, Митић, Обилић, БТК, БОБ. Играчи су бивши соколци и свршени средњошколци (М. Стефановић, Н. Поповић, И. Димић, Соколовић, С. Шапер, Б. Аксентијевић), као и група избеглица, врхунских кошаркаша, које је ратни вихор донео у Београд (Неферовић, Тешин, Путник, Ронац, Мађерух). Кошарка се за време окупације играла на Ташмајдану и Калемегдану, као и на теренима СК 1913 на Топчидерском брду (сада стадион ФК Црвене звезде). У септембру 1941. организује се првенство Београда, а на пролеће 1942. године оснива се и Српски савез кошарке и одбојке. За непуних годину дана савез има у чланству 23 клуба, а утакмице кошарке и одбојке укупно је у овом периоду гледало 15.000 људи. Председник Савеза био је полазник Вајландовог курса из 1923. године, Светислав Бата Вуловић“, додаје се у саопштењу.
Кошарка се за време окупације играла у Београду, а по први пут утакмице су одигране у Шапцу и Крагујевцу.
„Пажњу привлачи велика гледаност, на утакмицама је било од 1.000 до 1.500 људи, а кошарка се играла свих ратних година, па и у августу 1944. непосредно пред ослобођење. Проглашавани су прваци Србије, а кошарка је дефинитивно освајала својом атрактивношћу, брзином и лепотом, и оне који су је играли и оне који су је гледали“, наведено је у саопштењу.
После Другог светског рата дошло је до великог успона репрезентације Југославије.
„И сада Србија као наследник одличја, има укупно из свих ера једно олимпијско злато, пет светских злата и чак осам европских злата. Када је у питању баскет, имамо олимпијску бронзу, чак шест светских и четири европска злата. Баскет је званично почео да се игра на највећим турнирима од 2012. године и Душан Булут био је један од пионира и прва светска звезда овог спорта, а каријеру је почео на ‘Ред Бул Кинг оф д рок турниру’. Сада је време да неки нови момци крену његовим стопама, и то у Србији, на 100 година кошарке, на турниру Ред Бул халф корт“, закључује се у саопштењу.
OFK Beograd lider Prve lige; Stefan Babović: Kako drugačije, nego da pobeđujemo
Преузмите андроид апликацију.
