Филм редитеља Слободан Шијана и сценаристе Душана Ковачевић „Ко то тамо пева“ постављен је у целости, уз беспрекорну слику и звук, и опциони титл на енглеском језику, на јутјуб канал продуцентске куће Центар филм.
Филм постављен на јутјуб Центар филма у недељу је већ престигао 50.000 прегледа. Копија незнанто слабијег квалитета на другом јутјуб каналу је за седам година привукла преко пет милиона посета.
У класику југословенске и српске кинематографије, једном од њених најпопуларних филмова, играју Павле Вуисић, Александар Берчек, Данило Бата Стојковић, Миливоје Мића Томић, Драган Николић, Неда Арнерић, Славко Штимац, Ташко Начић, Боро Стјепановић и други.
Филм је чувен и по музици Војислава Вокија Костића и посебно песми „За Београд“.
У филму „Ко то тамо пева“ (1980), који је произвео Центар филм, дотрајалим аутобусом фирме „Крстић и син“ за Београд креће група људи у пролеће 1941. године, дан уочи немачког напада на Југославију.
„Стари аутобус са својим необичним путницима комична је слика епохе у распадању, краја једног света који ће нестати у пламену и експлозији. Од почетка присутна нетрпељивост претвара се у отворено насиље над два Цигана. Није случајно да управо тада почињу да падају бомбе“, наведено је из Центар филма.
Иста продуцентска кућа је недавно на свој јутјуб канал поставила цео Шијанов и Ковачевићев класик „Маратонци трче почасни круг“ (1982), такође уз одличан квалитет слике и звука.
Ковачевић је тим поводом недавно био рекао Танјугу да је такво постављање његових филмова „питање ауторских права која код нас нису регулисана“.
„Из тог времена када сам радио те филмове били су такозвани типски уговори. Потписивао сам то, био је то предуслов да уопште радите и никад се то није променило“, навео је Ковачевић.
Према његовим речима, филм је у почетку у социјалистичкој Југославији могао бити приказан само на државној телевизији, али касније су се појавили приватни емитери „који су злоупотребљавали вашу немогућност да се заштитите“.
Ковачевић је додао да је за „Маратонце“ и остале филмове тада „добио неку симболично пару за сценарио и никад ништа више“.
„То је отприлике као народна умотворина. То је неко нешто радио, тај човек је релативно жив, али нас није брига уопште што је то његово власништво. То је као да сутра неко може да вам украде стан или кућу, а ви немате право на то јер је проглашено за колективно добро“, оценио је Ковачевић.
Преузмите андроид апликацију.
