Европски парламент (ЕП) је у Стразбуру изгласао измене у три области које су главни део климатског пакета закона „Фит фор 55“, а Србија као кандидат за чланство у Европској унији жели да се што више усклади са климатским цииљевима ЕУ.
Европски пакет закона „Фит фор 55“ се односи на циљ ЕУ да смањи емисију гасова стаклене баште за најмање 55 одсто до 2030. године, и да поостане климатски неутрална до 2050. године.
ЕП је ове недеље усвојио измене система трговине емисионим јединицама (ЕТС), климатског социјалног фонда, као и царине на емисије угљен-диоксида, које ће морати да плате произвођачи ван Европске уније који извозе робу у ЕУ.
Нова правила за увоз робе у ЕУ ће важити од 2034. године и укључиваће царине на гвожђе, челик, алуминијум, ђубриво, електричну енергију или водоник.
Преговарач ЕП за реформу ЕТС, Петер Лисе, изјавио је је ово „највећи закон за заштиту климе свих времена“.
„Иако су готово све државе чланице укључене када је у питању зеленија будућност, прописи и циљеви представљају изазове“, рекао је он.
Кључни закони: Правила трговања емисијама, нема више „климатског дампинга“
Трговина емисијама је кључни инструмент за европску заштиту климе. Компаније морају купити цертификате о загађењу ако емитују ЦО2. Ово би требало да створи подстицај да се производи мање. Систем се сада пооштрава, при чему се број дозвола за загађење смањује брже него што је раније планирано.
Ово такође има за циљ да мотивише земље које нису чланице ЕУ да повећају своје циљеве заштите климе. Од 2034. године произвођачи у иностранству ће морати да плаћају и емисију угљен диоксида (ЦО2) ако желе да продају своју робу у ЕУ.
Циљ ове мере је да обезбеди да напори у заштити климе не буду поткопани премештањем производње из ЕУ у земље с лабавијим прописима. Правила се односе на жељезо, челик, цемент и алуминијум, али и на ђубрива, струју или водоник.
Свако ко жели да увезе ову робу мора да надокнади разлику између цене ЦО2 плаћене у земљи производње и више цене ЦО2 дозвола у систему ЕУ за трговину емисијама.
„Прилагођавање границе ЦО2 јача принцип ‘загађивач плаћа’ као основу за одрживу индустријску политику. Такав механизам штити европско тржиште од цурења угљеника од стране трећих земаља са слабијим еколошким стандардима“, похвалила је немачка европосланица Делара Буркхард, портпаролка за еколошку политику делегације немачких социјалдемократа у Европском парламенту.
„Проширивањем шеме трговања емисијама (ЕТС) на нове секторе, јачањем њених инструмената и укидањем бесплатних емисијских јединица, обезбедицемо то да ће највећи загађивачи у ЕУ морати да напусти старе праксе и пређу на чисте технологије, процесе и производе“, саопштило је словеначко Министарство животне средине, климе и енергетике а везано за механизам за прилагођавање угљеника на границама.
У лето 2022. године, Шпанија је предложила горњу границу за механизам емисија ЦО2 који је осмишљен да подстакне смањење загађења и учини да сектори који емитују највише стакленичких гасова буду исплативи.
„Прилагођавање границе ЦО2 јача принцип ‘загађивач плаћа’ као основу за одрживу индустријску политику“.
Француска, Шпанија, Немачка: Посвећени резервама?
Док је Француска посвећена смањењу својих емисија за 40 одсто до 2030. године у односу на 1990. годину, земља заостаје за својим циљевима кориштења обновљиве енергије за период 2019-2023. године.
Надаље, растуће цене енергије и постепено укидање бесплатних дозвола за емисију ЦО2 у Европи угрожавају више од 150.000 индустријских радних места у Француској, наводи проиндустријски тинк-танк Ла Фабриqуе де л’Индустрие у студији објављеној почетком априла.
Ако се увођење механизма за прилагођавање граница угљеника (ЦБАМ) некада сматрало повољним као средство за заустављање „климатског дампинга“ одређених комерцијалних сила, индустријалци указују на недостатке система: они посебно тврде да ће ЦБАМ само опорезовати улазак на европско домаће тржиште и утицати на конкурентност европског извоза „суочени са страном конкуренцијом која неће претрпети исте трошкове угљеника узводно.
Иако Шпанија подржава пакет, још је дуг пут до тога: 2021. године, шпанска бруто емисија угљен-диоксида износила је 288,6 милиона тона. Мада је ово слично емисији од 290,1 милион тона из 1990. године и знатно испод максимума из 2007. од 446,7 милиона тона, Шпанија треба снажније да смањи емисије. У септембру 2022. године, главна опозициона странка у Шпанији, Партидо Популар, предложила је значајно смањење цене права на емисију ЦО2 на европском нивоу на привременој основи или, ако је потребно и пристала, суспензију њихове примене на неколико месеци.
Након гласања, Олаф ин дер Бек, члан немачког Бундестага и портпарол за климатску политику немачке парламентарне групе ФДП, говорио је о „добром дану за заштиту климе у Европи“.
Међутим, Ин дер Бек још увек види простор за побољшање: следећи корак у Немачкој јесте да се национални систем одређивања цена ЦО2 развије у прави систем трговања емисијама с фиксним ограничењем ЦО2 од 2024.
Бугарска позива на важност правног оквира.
На неформалном састанку министара за животну средину Европске уније у Стокхолму почетком прошле недеље, став Бугарске узео је у обзир изазове за предузећа.
Према Бугарској, потребна је акција за повећање европских производних капацитета за зелене технологије и конкурентност индустрије ЕУ, што би могло да се постигне минимизирањем административног оптерећења и за индустрију и за јавни сектор, убрзањем приступа финансирању и подстицањем улагања у изградњу.
Гледајући на очување и повећање своје конкурентности, држава истиче важност стабилног и предвидивог правног оквира.
Србија кандидат за приступање ЕУ усклађује своје циљеве декарбонизације
Министарка рударства и енергетике Србије Дубравка Ђедовић изјавила је да је циљ за економију земље декарбонизација до 2050. године. Према њеним речима, Србија жели да своје циљеве што више усклади са циљевима ЕУ.
„Један је удео обновљивих извора енергије у производњи електричне енергије, наш циљ је 45 одсто удела у 2030. години и то је реално и оствариво. Што се тиче удела обновљивих извора енергије у бруто финалној потрошњи, то је нешто што сада покушавамо да ускладимо. Моја очекивања су да ће то бити више од 30 одсто, а мање од 40 одсто удела”, рекла је Ђедовић и додала да земља мора да буде амбициозна, али реална.
Према њеним речима, седам година није дуг период за енергетске пројекте, јер захтевају и време и велика средства, а осим тога, мора да се води рачуна да се обезбеди правична транзиција, првенствено за раднике у рударском сектору.
Климатски социјални фонд против већих трошкова, делимично финансиран приходима од трговања емисијама.
Већи трошкови за потрошаче због енергетске транзиције, као што су раст трошкова грејања, требало би да се ублажи фондом вредним 86,7 милијарди евра од 2026. Климатски социјални фонд може да се се користи за растерећење домаћинстава или финанцирање инвестиција, на пример у ефикасније зграде или јавни превоз. Три четвртине фонда ће се финансирати приходима од трговине емисијама, а једна четвртина од стране држава чланица.
Фонд ће обезбедити да трошкове зелене транзиције не сносе несразмерно социјално најугроженији грађани ЕУ, саопштило је словеначко Министарство заштите животне средине, климе и енергетике.
Међутим, портпарол за социјалну политику немачке десничарске АфД групе у Европском парламенту, Гвидо Рајл, критиковао је климатски социјални фонд као „индиректно признање да је климатска политика ЕУ елитни пројект који ставља већи терет на слабије и сиромашније чланице посебно друштва“.
Земље чланице ЕУ још морају да одобре планове, али се то сматра формалношћу.
Filipini i Kina žele da reše spor oko teritorija, produbljuju bilateralne odnose
Преузмите андроид апликацију.
