Пре 70 година у Стразбуру је одржана прва седница Заједничке скупштине Европске заједнице за угаљ и челик, из које се родио данашњи Европски парламент, а церемонију обележавања годишњице данас је отворила председница ЕП Роберта Мецола.
„Европски парламент је постао једини транснационални, директно изабран, вишејезички и вишестраначки парламент на свету. Његових 705 директно изабраних чланова су израз европског јавног мњења. Данас више него икада, ова скупштина брани демократски глас грађана и европске демократске вредности“, поручила је Мецола.
Реч су узели и премијери три земље домаћина Европског парламента и такође основачи ЕУ – Белгија, Луксембург и Француска.
Белгијски премијер Александер де Кро је изјавио да грађани данас захтевају одговор ЕУ на недавне кризе као што су мигрантска криза, КОВИД-19 и енергетску кризу.
„Парламент је један од најмоћнијих законодаваца на свету, данас Европљани могу да буду поносни на пут који смо заједно прешли“.
Он је закључио да „ова кућа представља катарзу дуге историје насиља између европских земаља, представља најбоље од нас Европљана“.
Луксембуршки премијер Ксавије Бетел је говорио о развоју европске демократије.
„Седам година након рата (Другог светског рата), одлучили смо да заједно створимо нешто“ и додао да је његов лични пример доказ за демократско достигнуће направљено у прошлих 70 година:
„Ја не би имао право да будем слободан током Другог светског рата. Ја сам либерал, јеврејског порекла и ожењен мушкарцем и ево ме данас шеф владе. Европски пројекат значи да можете бити другачији. Богатство лежи у овој разноликости“.
Француска премијерка Елизабет Борн истакла је улогу Француске у изградњи Европске уније, али и симболички значај Стразбура као једног од седишта ове институције.
„Стразбур је идеја Европе – Европе која има прошлост, али и заједничку будућност“, рекла је она и додала да се не сме губити из вида „шта је Европа, одакле долази и куда иде“.
Парламент је на почетку имао 78 парламентараца које су именовали национални парламенти свих шест држава чланица – Француске, Западне Немачке, Италије, Холандије, Белгије и Луксембурга.
После стварања Европске економске заједнице и Европске заједнице за атомску енергију 1958. године Заједничка скупштина је проширена и преименована у „Европску парламентарну скупштину“.
Године 1962. године усвојен је назив Европски парламент.
Током деценија, шест европских земаља прерасло је у Унију од 27 држава чланица, а Парламент је био кључни играч у развоју ЕУ.
Од 78 националних представника 1952. године, данас су 705 посланика који се бирају на општим изборима.
Данашњи Европски парламент је транснационални и вишепартијски и у њему су једнако заступљени свих 24 званичних језика земаља чланица ЕУ и има законодавна и буџетска овлашћења која утичу на милионе грађана ЕУ.
После „Шуманове декларације“ из маја 1950. године, основана је Европска заједница за угаљ и челик. Циљ је био заједничко управљање индустријом угља и челика шест земаља потписница, укључујући Немачку и Француску. Оснивачи су сматрали да на овај начин, ни једна од чланица не може сама да направи оружје за напад на друге, као што је то био случај у прошлости.
У 1958. години је Европска заједница за угаљ и челик прерасла је у Европску заједницу и проширила своје функције на основу Римског уговора из 1957. године.
Европска парламентарна скупштина је преименована је у „Европску парламентарну скупштину“ са 142 члана. Своју прву седницу одржала је 19. марта 1958. године у Стразбуру.
У 1962 години Скупштина постаје Европски парламент. Римски уговор из 1957 године је већ тада предвиђао директне изборе са универзалним правом гласа. Али тек 1974. године током самита у Паризу 9. и 10. децембра државе чланице су одлучиле да ће посланици бити изабрани на непосредним изборима, директним гласањем грађана.
Након новог споразума постигнутог 20. септембра 1976 године у Бриселу, први избори су одржани од 7. до 10. јуна 1979 године. Прва председница је била Симон Веил, изабрана од посланика.
У 2007. години овлашћења парламента су проширена преко Лисабонског договора који је појачао законодавна овлашћења у око 40 нових области, укључујући пољопривреду, енергетску безбедност, имиграцију, правосуђе, али и избор председника Европске комисије.
Посланици такође саслушавају предложене комесаре, одобравају или одбијају њихово именовање.
У 2019. години, посланици Европског парламента су одбили именовање Румунке Роване Плумб за комесарку за транспорт и Мађара Ласла Трочањија који је био предложен за комесара за проширење.
Преузмите андроид апликацију.
