Више од три четвртине Европљана, тачније 77%, планира бар једно путовање између јуна и новембра 2025. године, а чак 91% њих остаће на европском континенту. То не значи да ће сви путовати у познате туристичке меке. Напротив, чак 55% испитаника активно тражи мање познате дестинације, што је пораст у односу на 48% из пролећа ове године.
Главни мотиви? Мање гужве, аутентичнија искуства и све чешћа свест о негативним последицама масовног туризма. Посебно су популарни тзв. “схоулдер” месеци – периоди између врхунца и вансезоне, као што је септембар, који сада бира 22% путника, одмах иза јула и августа који деле по 25%.
Медитеран и даље фаворит, али интересовање расте за нетипична места
Медитеранске земље остају међу најпожељнијима. Шпанија привлачи 13% европских туриста, Италија 10%, Француска 8%, а Грчка 6%. Међутим, све више људи одлучује се за мања места и мање познате регионе, како би избегли пренатрпане улице Рима, Санторинија, Барселоне и Венеције.
Они који желе другачије искуство, посежу за сеоским туризмом, скривеним плажама, планинским селима и културним манифестацијама ван великих градова. Путовање аутомобилом постаје све популарније, 32% путника бира кола како би лакше дошли до удаљенијих места, док авио-превоз и даље држи примат са 53%, захваљујући брзини и повољним ценама.
Ко највише путује и колико троши?
Старији Европљани, посебно они старији од 55 година, предњаче у путовањима, 82% њих планира одлазак на одмор, док млађи узрасти, посебно 18–24 године, заостају са 66%, највише због ограниченог буџета и времена.
Упркос економским изазовима, већина Европљана не жели да штеди на путовањима. Просечан буџет по особи износи између 1.500 и 2.000 ЕУР, што је пораст од 3% у односу на прошлу годину. Највећи део трошкова одлази на смештај (32%) и храну и пиће (24%). Старији путници више улажу у комфор и квалитетну гастрономију, док млађи преферирају активности, велнес садржаје и шопинг.
Одрживи туризам – тренд који постаје правило
Растућа свест о одрживости и последицама масовног туризма обликује понашање путника. Чак 11% Европљана наводи да им је избегавање гужви сада главни приоритет приликом планирања одмора.
Мигел Санз, председник ЕТЦ-а, наглашава да је ово прилика за дестинације да промовишу мање посећене локалитете и развију одрживе туристичке стратегије, посебно у месецима ван шпица. Подаци показују да Европљани, упркос економској и друштвеној неизвесности, не желе да одустану од путовања. Кључно је усмерити пажњу на квалитет, одрживост и аутентичност.
Како је код нас и у земљама региона?
У складу са европским трендовима, и путници из Србије, Хрватске, Црне Горе и Словеније све чешће бирају мање познате дестинације и путују ван главне сезоне. У Србији расте интересовање за села у Источној Србији, као што су Гостуша на Старој планини или Мокра Гора. Такође су планине попут Копаоника све популарнији избор путника у летњем периоду године, што су модерни и луксузни хотели и препознали.
У Хрватској туристи све више посећују унутрашњост, Горски котар у регији Кварнер или Славонију ван сезоне, уместо јадранских гужви у јулу и августу. Црна Гора бележи пораст посета планинским дестинацијама као што су Проклетије и Дурмитор у септембру и октобру. У Босни и Херцеговини Равна планина нуди освежење и бег од градске врућине и гужве уз језера, чист планински ваздух и богат садржај за целу породицу.
У Словенији су Бохињ, Логарска долина и Камнишка Бистрица популарни међу онима који траже мир и природу изван главних токова. Такође, иако већ добро позната туристима, словеначка Истра све више добија на популарности захваљујући својој компактности. Све је близу, лако доступно, а притом нуди аутентична, лична и разнолика искуства. Овај тренд прати и развој одрживог туризма, као и промоција вансезонских догађаја и фестивала широм региона.
Путовања у Европи 2025. године добијају нову димензију – мање је више. Европљани бирају паметније, одговорније и персонализованије приступе одмору. У времену када масовни туризам изазива све више негативних реакција, скривени драгуљи и сезонски балансирани одмори постају нови стандард путовања.
Да ли је ваш однос са родитељима здрав или токсичан? Ево како да препознате знакове!
Преузмите андроид апликацију.
