Испод холандског мочварног подручја с ветрењачама налазе се највеће европске резерве природног гаса.
Пространо поље Гронинген има довољно неискоришћених капацитета да замени већ ове зиме већи део гаса који је Немачка некада увозила из Русије.
Уместо тога, ово поље је у поступку гашења, а Холандија одбија позиве да настави експлоатацију, чак иако се Европа припрема за можда најтежу зиму од Другог светског рата, пише „Блумберг“.
Разлог одбијања лежи у томе што је бушење гаса у Гронингену довело до низа потреса тла и јер холандски званичници не желе да ризикују реакцију становника кршењем обећања да ће затворити то поље.
Гронинген је био главни ослонац за снабдевање Европе гасом од 1963. Чак и после пола века, још увек има око 450 милијарди кубних метара гаса који се може извући, а чија је вредност око 1.000 милијарди долара. Што је још важније, има простора за екстракцију око 50 милијарди кубних метара годишње више него што се тренутно вади, према процени британског Шела, једног од два главна партнера укључених у посао.
Мештани, међутим, кажу да континент треба да потражи гас негде другде.
Вилнур Холар (50), који живи у Гронингену скоро две деценије, каже да је 2004. купио кућу која је тада „била палата“ са витражима и богатом каменом орнаментиком. Али, као и хиљаде домова у овој области, оштећена је од потреса; пуна је пукотина и фасада тоне. „Моја кућа се претворила у руину“, јада се он.
Од приближно 327.000 домова у овом региону, најмање 127.000 пријавило је неку штету, према Институту за рударска оштећења Гронингена. Више од 3.300 зграда је срушено у тој области од 2012. године, јер су их земљотреси учинили несигурним, известила је холандска телевизија НОС.
Холандски министар рударства Ханс Вијлбриеф истиче да је опасно наставити са бушењем, али да његова земља не може да игнорише муку с енергијом у другим деловима Европе. Недостатак гаса „могао би нас натерати да донесемо ту одлуку (о бушењу)“, каже он, додајући да би, ако болнице, школе и домови не могу да се греју како треба, то могло бити безбедносно питање.
Према Шелу, повећање вађења гаса у Гронингену могло би да се покрене скоро одмах, што би било више него довољно да замени 46 милијарди кубних метара које је Немачка увезла из Русије прошле године.
Холандски званичници, међутим, сматрају да би за Немачку, ако јој треба више више енергије, сигурнија опција била да продужи радни век њених нуклеарних електрана.
Комесар Европске уније за унутрашње тржиште Тијери Бретон изјавио је недавно да би Холандија требало да преиспита своју одлуку о затварању Гронингена, а на холандског министра рударства притисак врше и колеге из других земаља ЕУ, али влада ове земље се за сада држи свог става.
Холандски премијер Марк Руте каже да неће у потпуности искључити могуће коришћење Гронингена за повећање снабдевања гасом, али „само у екстремном случају ако све крене наопако“, уз опаску да за тим тренутно нема потребе.
Уместо повећања производње гаса, Холандија се определила за то да укине ограничења за електране на угаљ како би обезбедила енергетску безбедност, придруживши се другим чланицама ЕУ у окретању ка енергенту који јако загађује атмосферу. Такође је удвостручила капацитете за увоз течног природног гаса и појачала пуњење складишта гаса како би обезбедила да она буду попуњена 80 посто пре зиме, пише „Блумберг“.
Преузмите андроид апликацију.
