Стручњаци тврде, да ће према пројекцијама на основу тренутних захтева тржишта, само у Европи од 2030. године бити потребно више од милион тона литијума.
Нема сумње да је литијум гориво будућности. На њему су базиране батерије мобилних телефона, бежичних слушалица, паметних сатова и преносних рачунара. Литијум погони и електрични алат, бежичне кућне уређаје, медицинску опрему и аутомобиле.
Литијумске батерије користе се за складиштење електричне енергије у системима ветропаркова и соларних панела.
Литијум се користи и у циљу здравља људи, са изузетном применом у лечењу биполарног поремећаја, деменције и Алцхајмерове болести. Литијумске батерије одржавају рад пејсмејкерима.
Колико је овај метал заиста моћан најбоље показује интересовање светских сила за његову експлоатацију и производњу. Кина, са највећим матичним тржиштем на свету, тренутни је лидер у производњи и примени литијума. Управо је њена тржишна доминација натерала Европу и Америку на сопствена улагања и упошљавање својих ресурса.
Тако је литијум, готово преко ноћи, постао приоритет Европске уније. Више од милијарду евра инвестирано је у пројекат зелене транзиције, преласка на хуманије изворе енергије и смањење штетног утицаја на нашу планету. Технолошку револуцију највише је осетила аутомобилска индустрија, која је прихватила “белу нафту” као гориво 21. века.
Сви велики европски произвођачи зацртали су за циљ потпуну електрификацију путничког програма возила најкасније до 2035. године. Многи од њих, на челу са немачким гигантима, као што су Волксваген, БМW и Мерцедес, настоје да овај процес скрате за пет година.
Управо је аутомобилска индустрија одговорна за нагли раст потрошње литијума. Струћњаци тврде да ће до краја деценије, само за потребе европског тржишта, бити неопходно преко милион тона овог метала. Раст потражње са собом повлачи и раст цене, па се верује да ће у исто време тона литијума достићи вредност од 30.000 евра.
Потреба све више, ресурса све мање
Иако је потражња за литијумом у порасту, то не значи да га у свету има у изобиљу. Наиме, тренутни ресурси произведеног литијума су врло оскудни, а стручњаци упозоравају да бисмо могли да посведочимо његовој несташици до 2028. године.
Недовољна количина литијума на тржишту, навела је многе земље да отпочну са значајним улагањима у његово рударење и складиштење. Аустралија, која је друга на свету по количини литијума, после Кине, има залихе процењене на 6,2 тоне. Колико је нека држава “тешка”, када говоримо о литијуму, процењује се на основу тренутних залиха које су већ прошле процес рударења, а не на основу природног ресурса под ногама становника. Из тог разлога, у будућности се очекују велике промене које би земље далеко мањег економског, политичког и војног утицаја, учиниле релевантнијим него икада.
Стручњаци сматрају да се историја понавља. Тврде да би, налик експанзијама које су неке државе прошле након откривања нафтних ресурса, земље које поседују природне резерве литијума, могле да доживе економски препород, заувек мењајући односе на светској мапи моћи и глобалног утицаја.
Преузмите андроид апликацију.
