Петроварадин је одувек био мета сваког окупатора који је желео Нови Сад за себе. Прича о уклетом благу на новосадском тлу везује се за битку на Текијама, највећу битку вођену на овом тлу.
Преко двеста хиљада турских војника, под командом Дамад Али-Паше, покушало је да освоји тврђаву којом је руководио Еуген Савојски.
Пре битке, Еуген је сањао Богородицу, која му је прорекла победу. И тако, на дан битке, 5. августа, пао је снег.
Имајући у виду да је битка вођена на дан Снежне Госпе, Еуген је ово прихватио као знак с неба и касније изградио цркву на Текијама у знак захвалности.
Све што је турска војска пленила, Дамад Али-Паша је желео да пребаци у Београд. Проблем је био у путу преко мочваре уз Дунав.
По предањима, док су преносили благо кроз мочвару, живо блато је „прогутало“ све што су Турци понели са собом.
Легенда каже да је Еуген Савојски, након што је изгубио благо, покушао да га нађе, али је неуспешно завршио потрагу, а неколико његових војника је том приликом изгубило живот.
Сагласно његовој одлуци, потрага за благом је обустављена, а благо је проглашено за уклето.
Али, постоји и друга верзија ове приче. Она која обесмишљава теорију о уклетом благу и тврди да је Еуген Савојски успешно пронашао и поделио плен са својим војницима који су му се придружили у потрази.
Ипак, уколико некада попричате са неким старим Новосађаном или Новосађанком, врло је вероватно да ћете чути ову, никада проверену причу, о изгубљеном благу негде између Петроварадинске тврђаве и Дунава.
JGSP Novi Sad: Od ponedeljka 22. januara početak nove usluge plaćanja prevoza e-novčanikom
Преузмите андроид апликацију.
