Другог дана самита ЕУ у Бриселу европски лидери ће данас разговарати о Укрјаини, како пружити већу помоћ тој земљи, која се налази у рату, а најављена је и стратешка дебата о Кини и начинима за смањење зависности од те земље.
Дискусија ће се наставити и о томе како да се пронађу опције и начини за ограничење цена енергената.
Лидери ЕУ ће, такође разговарати и како заштитити критичне инфраструктуре Уније после саботажа на гасоводима Северни ток 1 и 2.
Претходног дана лидери Уније су разговарали од енергији, а самит је трајао до два ујутру и није завршен никаквим конкретним одлукама и мерама за ограничење цена гаса како се очекивало.
Неке земље су тражиле ефикасне мере за ограничавање цена гаса и помоћ домаћинствима, док друга група земаља, као што је Немачка и неке скандинавске земље, сматрају да „интервенције на слободном тржишту“ треба свести на минимум.
Лидери Уније су постигли договор око оквира за деловање у наредном периоду за суочавање са ценовним шоком изазваним енергетском кризом.
Тај оквир предвиђа рад на смањењу цена, обезбеђивање сигурности снабдевања и рад на гарантовању тражње.
Поред тога, уведена је и „клаузула о поверењу”. На основу овог оквира, министри енергетике ЕУ би следећег уторка требало да дају конкретне предлоге.
Председник Савета ЕУ Шарл Мишел изјавио је да је на самиту дефинисан “радни оквир у коме министри енергетике и Европска комисија имају мандат да напредују“.
Белгијски премиер Александар Де Кро је инситирао да лидери сада очекују “конкретне одлуке, које треба хитно донети”.
На новинарско питање када ће европски грађани осетити ефекте онога што је договорено, шеф француске државе Емануел Макрон је рекао да ће то бити веома брзо, већ крајем октобра и почетком новембра.
Мишел и фон дер Лајен изразили су задовољство што су лидери успели да се договоре о заједничкој куповини гаса.
Свака држава чланица је дужна да учествује у заједничкој набавци гаса на нивоу ЕУ за најмање 15 одсто попуњености залиха.
Порука која се шаље указује на уједињеност ЕУ, као и да се појединачне земље неће такмичити у набавци енергије.
Што се тиче иберијског модела о коме се пуно причало на самиту, који предвиђа ограничавање цене гаса који се користи за производњу електричне енергије, лидери су од ЕК тражили да се направи анализа и понуде конкретни предлози.
Уместо ограничења цена гаса, челници су се договорили о „ценовном коридору“, што значи да једна цена није фиксна, већ се прилагођава у односу на друга тржишта у нади да ће се цене стабилизовати.
Шефови држава и влада ЕУ данас ће разговарати о везама са Кином након што је извршна власт ЕУ раније ове недеље рекла да би Унија требало да види Пекинг више као конкурента.
Такав став долази уочи првог пуног самита ЕУ са групом земаља југоисточне Азије АСЕАН планираног за 14. децембар, за који се Европа нада да ће ојачати трговинске и геополитичке односе са регионом у сенци Кине.
ЕУ је јуче наметнула брзе, али ограничене санкције Ирану због испоруке дронова за руски рат у Украјини.
Неке земље ЕУ заступале су став да су потребне шире санкције Ирану, а на самиту ће се такође осудити иранска употреба силе против протеста због смрти Махсе Амини, 22-годишње жене притворене у полицијском притвору због „неприкладне одеће“.
Пољска и три балтичке државе такође су предложиле додатне санкције Русији, укључујући забрану увоза дијаманата, али је мало вероватно да ће то бити договорено данас, јер би таква одлука захтевала једногласност између 27 који недостају.
Поједине дружаве, пре свега балтичке, залажу се за Трибунал за ратне злочине за Украјину.
Литвански председник Гитанас Науседа је за Политико рекао је да ће лидерима „вероватно бити изузетно тешко“ да постигну договор о томе.
Коришћење Међународног кривичног суда, додао је, „није толико продуктивно јер покрива само случајеве директних ратних злочина“, док дозвољава да случајеви који укључују наређења прођу „некажњено“.
Bajden zabrinut za Ukrajinu ako republikanci pobede na izborima
Преузмите андроид апликацију.
