Огромна је забринутост ЕУ, француских и немачких привредника због америчких климатских субвенција, а привреде трећих земаља укључујући и Србију, брине што ће за део извоза у Унију од 1. октобра плаћати додатне царине, наводи се у анализи објављеној у новом МАТ-у.
У макроекономским анализама и трендовима (МАТ) аутор Иван Николић наводи да је такозвани Бајденов Закон о смањењу инфлације (ИРА) ЕУ тржишту донео стрепњу да би субвенције од 369 милијарди долара, које су углавном циљане на произвођаче из Северне Америке, могле да одвуку компаније из Европе.
Он наводи да због тог закона и веома високих цена енергије, посебно у Немачкој, Европа постаје све мање конкурентна.
„Европска комисија је 1. фебруара предложила мере укључујући попуштање правила ЕУ о државној помоћи и пренамену постојећих фондова ЕУ. Преокрет се тражи у такозваном Индустријском плану зеленог договора ЕУ9“, наводи Николић.
Објашњава да су увертира биле децембарске нове мере Европског парламента за очување конкурентности уз примену тзв. ЦБАМ механизма (Царбон бордер адјустмент мецханисм) који ће се ефективно примењивати од 1. октобра.
„Ово је јако битно за земље ван ЕУ, међу којима је и Србија“, објашњава Николић.
Оцењује да је циљ ЕУ да натера компаније да следе климатску политику Брисела, и одврати их од намере премештања капацитета у земље са блажим ограничењима за загађење које производе гасови са ефектом стаклене баште.
Истиче да је механизам усмерен и на подстицање декарбонизације увезених производа на исти начин као што се то чини код индустријских постројења и електрана из ЕУ.
„Зато ће се овакви производи који су произведени у процесу који емитује више ЦО2 него што је дозвољено у ЕУ приликом увоза додатно царинити за износ ових трошкова које сносе произвођачи у ЕУ“, прецизира Николић.
Механизам се односи на производњу електричне енергије из угља, рафинацији нафте, добијање кокса каталитичким крекингом, производњу и прераду метала, обојену металургију, производњу алуминијума те печене керамике, црепа, цигле и камена, као и ваздушном саобраћају ка ЕУ аеродромима.
„Увозници ових производа и сировина у ЕУ ће имати обавезу извештавања о емисијама ЦО2 насталим приликом производње те платити за све настале емисије еквивалентну накнаду“, упозорио је он.
Николић апострофира да ће механизам негативно деловати на конкуретност компанија из трећих земаља које извозе у ЕУ.
„То се односи и на оне које послују у Србији. У пет сектора обухваћених ЦБАМ механизмом (гвожђе и челик, алуминијум, ђубриво, ел.енергија и цемент) у 2021. години Србија је рангирана као шеснаести партнер ЕУ“, наводи он.
Производи тих пет сектора чинили су 11,8 процената укупног робног извоза Србије у ЕУ.
„Нова такса у пракси значи и да ће наши производи бити скупљи на тржишту ЕУ. У перспективи то може дестимулисати инвестирање, нарочито страних компанија које су и највећи извозници“, поручио је Николић.
Он додаје да ће негативне ефекте поднети и ЕУ јер ће те врсте производа са тржишта Кине, Русије, Турске и осталих трећих земаља додатно поскупети што не иде у прилог актуелној борби са инфлацијом.
“ Извесне су и контрамере што ће отежати извоз компанија из ЕУ. Нарочито уколико би се уважили све гласније критике да је ЦБАМ механизам и ЦО2 такса у супротрости са правилима Светске трговинске оргранизације“, сматра Николић.
Он наводи да ЦБАМ настоји да унапреди улагања у смањење емисија тако што делатности које троше велике количине енергије чини скупљим.
Истовремено омогућава и ЕУ да пребаци финансирање са активности које загађују на климатске акције, иновације и модернизацију енергетског сектора.
Кључни алат за то је Систем за трговину емисијама ЕУ (ЕУ ЕТС), који тренутно покрива покрива око 15.000 индустријских постројења и електрана, као и око 1.500 авио-оператора, у 27 држава чланица ЕУ12.
Систем поставља лимит за укупан обим емисија гасова са ефектом стаклене баште које постројења у покривеним секторима могу кумулативно да емитују, те се издају дозволе за количине државама чланицама.
Преузмите андроид апликацију.
