Две изложбе отворене су синоћ у Новом Саду – новосадска уметница Светлана Милић приказала је у галерији Савеза удружења ликовних уметника Војводине нова истраживања на тему етно мотива и заборављених ручних радова, а млада крагујевачка графичарка Ивана Јанковић изложила је у Малом ликовном салону своје „Сенке“ стварности.
Минула пандемија, коју смо у ужурбаној свакодневици већ заборавили, уметницима је, готово листом, била добродошла и благословена.
Новосадска уметница Светлана Милић бавила се тих месеци заборављеном народном културом рукотворина, тачније хекланих радова.
У уметничком дијалогу са слојевима анонимних, а креативних женских егзистенција, пронашла је сопствени ауторски рукопис. Рукотворине из неких давних дана отиснула је, као фосилне остатке, у гипсану подлогу и уобличила у слике рељефне структуре.
Отисак је и у основи графичког поступка Иване Јанковић, графичарке и асистенткиње на крагујевачком Филозофско-уметничком факултету.
Њене акватинте дословно су отисци природе на папиру.
Нове изложбе у новосадским галеријама отворене су до 15. јула.
Преузмите андроид апликацију.