Русија се спрема за војни конфликт са Западом у наредној деценији, али би могла да се одврати од тог плана акумулацијом западних оружаних снага, саопштила је данас естонска Спољна обавештајна служба.
Шеф обавештајне службе Каупо Росин је рекао да је та процена заснована на руским плановима да удвостручи број снага стационираних дуж своје границе са чланицама НАТО-а – Финском, Естонијом, Литванијом и Летонијом, преноси Ројтерс.
У ближној будућности се ипак не очекује војни напад Русије, делом зато што Моска мора да задржи трупе у Украјини, тврди Росин.
„Ако нисмо спремни, вероватноћа (руског војног напада) била би много већа него без икаквих припрема“, додао је Росин.
Естонија и друге балтичке државе су повећале своје војне потрошње преко два одсто вредности њихових привреда након што је Русија анексирала Крим 2014, а НАТО савезници су подигли своје присуство у тим земљама, преноси Ројтерс.
Немачка планира да спреми 4.800 војника за борбу у том региону до 2027. године, у свом првом сталном војном ангажовању у иностранству од Другог светског рата, а Росин је рекао да се НАТО савезници крећу у добром правцу када је у питању супротстављање наводној руској претњи.
Говорећи о коментарима бившег председника САД Доналда Трампа да не би бранио НАТО савезнике који не троше довољно на одбрану, Росин је рекао: „Такве изјаве никада нису од помоћи“.
Способност Русије да обезбеди муницију својим трупама надмашује украјинску, а осим ако се подршка Запада не одржи или повећа, мало је вероватно да ће Украјина моћи да промени ситуацију на бојном пољу, додао је Росин.
Tramp traži intervenciju Vrhovnog suda povodom odbacivanja njegovog imuniteta
Преузмите андроид апликацију.
