Mинистарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, рекла је на отварању Међународне конференције „Како спровести одрживу транзицију у електроенергетском сектору западног Балкана“, да су декарбонизација и процес зелене транзиције и зелена агенда прилика да Србија привуче нове инвестиције и унапреди своју енергетску безбедност, истовремено доприносећи остваривању регионалних и глобалних циљева у борби против климатских промена.
„Налазимо се на раскрсници и питање је да ли ћемо бити храбри, одговорни и свесни да је потребно да сви будемо укључени у процес енергетске транзиције, Влада, парламент, струка, невладин сектор. Морамо да искључимо све врсте лобија из производње електричне и топлотне енергије, како бисмо могли да спроведемо промене у енергетском сектору уз одржање енергетске безбедности и поштовање свих стандарда заштите животне средине и како бисмо покренули нову структуру не само енергетског микса, већ комплетне привреде“, рекла је Михајловићева.
Она је напоменула да нови закони представљају базу, а да ће до краја године бити готови сви подзаконски акти, као и стратешка документа – интегрисани план за климу и енергетику и стратегија развоја енергетике до 2030, са визијом до 2050. године.
„Наша визија и пут којим идемо јесте да Србија до 2050. године буде декарбонизована земља. Истовремено, потребан нам је и акциони план коришћења угља, односно лигнита, који мора да се зна какав ће бити за наредних неколико година и деценија, уз уважавање свих анализа и потенцијала, али је јасно да чак и да нема зелене агенде на глобалном нивоу, да бисмо у једном тренутку морали да мислимо и о другим изворима за производњу електричне енергије, који нису нискокалорични лигнит. Лигнит више није наше злато, као пре 30 година, јер сада користимо најнеквалитетнији лигнит, па нам је потребна већа количина за један киловат-час, па је и реална цена те енергије знатно виша“, рекла је она.
Михајловићева је истакла да поред закона и стратешких докумената, нова енергетска политика доноси и нови инвестициони план са пројектима вредним близу 18 милијарди евра.
„Наш нови инвестициони план вредан је близу 18 милијарди евра, од чега је више од 10 милијарди за електроенергетске капацитете. Планиране су инвестиције у изградњи великих хидрокапацитета, соларних и ветроелектрана. Озбиљан извор је и енергетска ефикасност и соларни панели. То су пројекти за домаћинства који ће учествовати у енергетском миксу. Такође су важни и енергетско повезивање и огромне инвестиције у дистрибутивну мрежу“, рекла је она.
Вредност заједничких пројеката у енергетици са KfW банком 1,5 милијарди евра.
Михајловићева је навела да је у процесу енергетске транзиције потребна и реформа јавних предузећа.
„Зелена агенда значи и промене у функционисању јавних предузећа, која су данас инертна, и протеклих 30 година нису радила на изградњи нових капацитета. И предузећа ће морати да иду у корак са променама које спроводимо као друштво, а те промене се тичу енергетске политике земље која ће обезбедити климатски одрживу енергетику и привреду и за то нам је потребан широк консензус“, рекла је она.
Преузмите андроид апликацију.
