Способност да осетимо и емоционално разумемо друге људе, да саосећамо са њима — то је емпатија.
Психолог Едвард Б. Тиченер увео је појам „емпатија“ 1909. године као превод немачке речи Einfühlung, која означава усађивање у туђа осећања.
Емпатија није сажаљење, већ дубоко разумевање туђих емоција. Ставити себе у положај друге особе, сагледати ситуацију из њене перспективе и осетити њена осећања — то је суштина емпатије.
На пример, ако неко пролази кроз губитак — вољене особе, посла, љубавне везе — емпатична особа ће се наћи у његовим ципелама, замишљати како је то и осетити бол заједно са њим. Емпатија нас повезује и чини наше друштво хуманијим.
Како препознати емпатичну особу?
Емпатична особа не може остати равнодушна према туђој патњи. Њу карактеришу следеће особине:
-уме да пажљиво слуша друге;
-често јој се људи поверaвају и траже савет;
-осећа туђу патњу као да је сопствена;
-увек је спремна да помогне;
-лако препознаје када неко није искрен;
-исцрпљују је друштвене ситуације и велики број људи;
-тешко поставља границе у односима;
-брине о другима искрено и без интереса.
Зашто је емпатија важна и добра?
Без емпатије је тешко изградити квалитетан однос — било да је реч о пријатељству, породици или љубави. Емпатија нам омогућава да разумемо друге чак и када се не слажемо с њима. Она гради поверење, смањује сукобе и чини свет бољим местом.
Људи који поседују емпатију знају да ослушкују, поштују туђе потребе и спремни су да пруже подршку. Свет без емпатије био би хладан и себичан.
Може ли емпатија постати терет?
Да, емпатија може да постане и извор исцрпљености. Бринути за друге је племенито, али ако то радимо непрестано и интензивно, може довести до умора од емпатије. То је стање у којем се, услед честог излагања туђој боли, јавља емоционална и физичка исцрпљеност.
Такво стање може довести до осећаја беспомоћности, изолованости, па чак и губитка сопствене енергије и идентитета. Зато је важно знати где су наше границе.
Нису сви људи једнако емпатични — и то је природно. Истраживања показују да жене, у просеку, показују више емпатије него мушкарци. Највећи утицај на развој емпатије имају генетика и социјализација — родитељи својим примером, али и наслеђем, могу пренети особине попут саосећања, бриге и разумевања.
Која је права мера емпатије?
Емпатија је дар, али као и свака вредност — захтева равнотежу. Најбоља емпатија је она која уме да осети и подржи, али не преузима туђи терет на своја плећа. Самосвест је кључна — важно је помагати другима, али не по цену сопствене добробити.
Да би човек разумео другог човека, није довољно да чује његове речи — мора да осети његову тишину. Али не губећи себе у томе. То је суштина емпатије.
Тихе грешке савременог родитељства: Како три навике могу тотално да промене однос са дететом
Преузмите андроид апликацију.
