Најчешћа негативна емоција с којом се суочавамо је свакодневни стрес.
„Кожа и мозак формирани су у истом ембриолошком слоју станица. Они се раздвајају како би створили нервни систем и епидерму, али остају заувек међусобно повезани“, објашњава др Ејми Векслер, дерматолог и психијатар из Њујорка.
Управо кожа је један од највећих показатеља нашег стања свести. Када смо срећни и смирени наша кожа има бистрину, чак и неки свој сјај и здрав изглед. Али кад смо љутити, под стресом или забринути, таква је и наша кожа; може да поцрвени, можемо да добијемо акне или псоријазу.
„У последње време пуно више пацијената долази с акнама и различитим врстама кожних проблема. Пуно људи ми је рекло да ‘пре пандемије нису имали неку бору на лицу коју сад имају’, и у праву су“, каже др Векслер.
Када се суочимо са неком стресном ситуацијом, надбубрежне жлезде излучују хормоне, укључујући кортизол, епинефрин (познатији и као адреналин) и мале количине тестостерона, који покрећу лавину реакција и доводе до прекомерне производње масноћа, смањеног имунитета (што може изазвати херпес на уснама и псоријазу) и повећани проток крви (што може узроковати подочњаке и натеченост), објашњавају стручњаци. Кортизол такође разграђује колаген у кожи, што може да доведе до појаве бора. Он успорава и множење станица коже, што се обично догађа сваких 30 дана.
„Мртве станице почињу да се накупљају, а кожа ће изгледати беживотно“, додаје др Векслер.
Осећај радости манифестује се и физички.
„У случајевима када се догоди нешто позитивно, долази до ослобађања хемикалија попут ендорфина, окситоцина, серотонина и допамина, такозваних хормона среће“, каже Дејвид Бенк, дерматолог из Њујорка.
Зато, трудите се да стрес држите под контролом, да се добро наспавате, негујте кожу и трудите се да се ароматичним третманима бар опустите ако имате неку стресну ситуацију.
