Емануил Јанковић, рођен и одрастао у Новом Саду, био је један од познатих културних прегалаца, и по многима, ученик Доситеја Обрадовића, преводилац и један од првих српских природњака у 18. веку. Он је био први који је хтео да оснује самосталну српску штампарију, први писац трактата из физике међу Србима и први творац тзв. посрба – драма узиманих од других народа и адаптираних у српском стилу, духу и језику.
Основну школу Емануил је завршио у Новом Саду, а вероватно и средњу, и то протестантску. На даље науке Јанковић је отишао у Немачку, на Универзитет у Халеу, где је уписао медицину. Поред мађарског и немачког, још као дечак могао је да се споразумева са својим вршњацима помало и на грчком и другим језицима. Током његовог школовања научио је руски, француски, латински и италијански, такође је познавао основе хебрејског језика.
Јанковић се опредељује за друго занимање и 1789. године се враћа кући са намером да отвори прву српску штампарију. Набавио је штампарију у Лајпцигу, добио подршку од свог народа и митрополита Стратимировића, и у Новом Саду уз штампарију отворио је и једну књижару, са каталогом књига и слика. Јанковић је 1790. године отворио ову европску књижару која се налазила у близини Каулицијеве књижаре-књиговезнице, на углу Дунавске и данашње Змај-Јовине улице.
Од сачуваних књижевних списа Емануила Јанковића, међу првима је научно дело о кружењу воде у простору ,,Физическое сочиненије о исушенију и разделенију воде у воздух и изјасненије разливанија воде из воздуха на земљу“. Ова књига је плод његових студија на медицини прве године, која му је послужила као препорука да 15. марта 1788. године буде примљен као редован члан Природњачког друштва у Халеу.
Први међу Србима, Јанковић је кренуо да прави тзв. посрбе, за српско говорно и културно подручје адаптиране драме из других књижевности. Наравно, прво би их преводио са италијанског или немачког језика на српски, а потом би радњу смештао у домаћи миље – нпр. Банат, и ликовима давао српска имена.
Прва његова преведена драма била је ,,Терговци“ Карла Голдонија, коју је штампао у Лајпцигу 1787. године. Десетак година после овога Емануило објављује драму ,,Зао отац и неваљао син“, или ,,Родитељи учите вашу децу познавати“, од немачког писца Франца Старка. Године 1793. у Вршцу је први пут играна ова представа и то је, како наводи историчар српске књижевности Јован Скерлић – најранија забележена позоришна представа код Срба, ако се изузму дотадашњи популарни ђачки игрокази.
Преузмите андроид апликацију.
