Екстремна хладноћа највероватније је утицала на изумирање људских предака пре 900.000 година, показало је најновије истраживање научника са више америчких универзитета.
У студији се наводи,на основу анализе ДНК, да су се популације предака опоравиле око 100.000 година касније, преноси Сајенс њуз.
Како се наводи, на основу модерне људске ДНК сматра се да су се људски преци можда борили против изумирања пре отприлике 900.000 година пре него што су се вратили и можда еволуирали у Хомо хеиделбергенсис.
Ово потенцијално претварање људских предака у једва одрживи број преживелих поклопило се са периодом екстремне хладноће и дуготрајних суша у Африци и Евроазији, показују претходни геолошки докази.
Генетичар и један од аутора студије Вангђи Ху са Универзитета у Њујорку рекао је да та теза указује да је релативно мали број преживелих од велике хладноће каменог доба можда еволуирао у врсту предака Хомо сапиенса, неандерталаца.
Претходне анализе ДНК екстраховане из древних фосила процењују да се ова уобичајена врста предака појавила између 700.000 и 500.000 година.
Недуго пре тога, припадници људског рода, Хомо, издржали су око 117.000 година дуго смрзавање, задржавајући у просеку 1.280 јединки способних за размножавање, а у студији се наводи да се тај број наших еволуцијских предака репродуковао таман толико да спречи изумирање.
Према процени научног тима, пре почетка оштре климе, број потенцијалних узгајивача у истој популацији предака износио је између 58.600 и 135.000 јединки.
Хуов тим осмислио је нову статистичку методу за процену времена и величине древних популација за размножавање користећи обрасце заједничких варијанти гена у данашњим људским популацијама.
Савремени генетски подаци дошли су од 3.154 људи у 10 афричких популација и 40 европских и азијских популација, а Хуова група је ту информацију добила из две научне базе података људске ДНК.
Научници су израчунали очекивану разноликост ових модерних варијанти на основу хипотетичке историје древне популације, од којих су неке укључивале периоде драстичног пада броја одраслих јединки које се размножавају.
Научници су открили да су Африканци показали много јаче генетске доказе о краху древне популације него неафриканци. Осиромашена популација људских предака вероватно је живела у Африци почевши од пре око 900.000 година, иако се Евроазија не може искључити као матични регион за те преживеле, навео је тим.
У коментару објављеном уз нову студију, археолог Ник Ештон и палеоантрополог Крис Стрингер привремено су прихватили нову процену древног пада становништва међу људским прецима.
Како се наводи, све већи број фосилних открића сугерише да су групе из рода Хомо окупирале различите делове Африке, Азије и Европе прије отприлике 900.000 до 800.000 година, сматрају Ештон и Стрингер и додају да су популације које нису биле повезане с каснијим Х. сапиенсом, које су живеле на тим континентима можда некако боље преживеле озбиљно глобално захлађење од група које су повезане с људима данас.
Извјештај Хуа и његових колега указује на могућност да је људска популација предака привремено претрпела нагли пад броја и формирала мале групе које су се ретко париле једна с другом, каже популациони генетичар Арон Рагсдејл са Универзитета Висконсин-Медисон.
Podignuta optužnica protiv 98-godišnjeg naciste zbog saučesništva u ubistvima
Преузмите андроид апликацију.
