Почетна > Србија
Србија

Ексклузивне фотографије! Блокадерска политика доживљава потпуни крах! Пораз обојене револуције признао је и њен идеолог Бојан Пајтић који се појавио на одбрани мастер рада

Блокадерска политика доживљава потпуни крах. Пораз обојене револуције признао је Бојан Пајтић, главни идеолог и сива еминенција осмомесечних блокада Новосадског универзитета, инситуција и градских улица и незапамћених опсада станова и кућа политичких противника. После осам месеци отвореног бојкота рада Правног факултета, на који је дошао из фотеље председника Покрајинске владе, Пајтић је пристао да учествује у раду факултета и испитује студенте. Некадашњи председник Демократске странке, познат по томе што је у његово време Војводина била најсиромашнији део Србије и доношењу неуставног Статута, данас је учествовао у раду комисије за одбрану једног мастер рада.

ОБМАЊИВАО СТУДЕНТЕ ПА СЕ ПРЕДОМИСЛИО

Испит се одржавао у просторијама Привредне коморе на Новосадском сајму, а Пајтић је на лични захтев уведен полутајно на споредни улаз, да га не би видели студенти које је осам месеци обмањивао да не треба да иду на наставу.

Иначе, Правни факултет је 12. маја, други на Новосадском универзитету почео наставу на даљину, али је Пајтић заједно са Браниславом Ристивојевићем и Слободаном Орловићем одбио да учествује у одржавању наставе на даљину. Њих тројица су потписали и јавно обелоданили писмо да по цену отказа не желе да раде. Чак и летимични поглед разоткрива позадину њихове храбрости. Дан након што су написали и потписали писмо Орловић је узео боловање, које је прекинуо чим је настава заживела, кад је схватио да му то омугућује да прима пуну плату, а заједно са Ристивојевићем од првог дана учествује у спровођењу испитног рока.

Занимљиво је да се Орловић противио спровођењу испитног рока на Сајму, иако је за професора Правног факултета дошао са места секретара приватног факултета Едуконс, чији је оснивач био и Сајам.

ПОЛИТИЧКА ШИЗОФРЕНИЈА

Пајтић је шеф катедре за грађанско право где предаје два предмета. Облигационо право, на ком није имао предавања, и средства обезбеђења потраживања, на ком није хтео да држи наставу. Чак је одбио да као шеф катедре обезбеди замену, па је Наставно-научно веће предмет доделило Атили Дудашу, а Пајтић је гласао против.

Неколико наших саговорника из Демократске странке, који се сећају да је Пајтић у ДС ушао 1996. из Народне странке Милана Парошког, истичу да је његова блокадерска улога огромна, и да се заснива на забораву и незнању нових генерација о његовој политичкој каријери.

– Студенти милејнијалци чују и виде једног безгрешног професора Пајтића. То није онај Пајтић који је владао Војводином до 2016. Који је био шеф посланичког клуба у афери Бодрум. Који је био председник Покрајинске владе када је преко три фонда и две банке, на лажне пројекте нестало више од 64 милијарде динара. Који је седам година градио Каменицу 2, чија цена је порасла са 16, на 35 милиона евра. Који је најављивао лажну фабрику екектричних аутомобила и мотора. То није онај Пајтић који је, заједно са Чанком правио државу Војводину. То није Пајтић, у чије време је Војводина постала најсиромашнији део Србије. То је сада један други Пајтић, који са оним Пајтићем нема ништа. Није немогуће да овај садашњи Пајтић поднесе кривичну пријаву против старог Пајтића – каже бивши члан ДС-а који је напустио странку кад су је, након изборног пораза 2012. преузели Пајтић и Драган Ђилас.

ПОЛИТИЧКЕ АМБИЦИЈЕ ИЗА РЕТУШИРАНЕ БИОГРАФИЈЕ

Он истиче да је Пајтић веровао да ће обојена револуција успети, и желео је да се студентима, тако ретуширан и заборављен прикаже као идеално решење за неку од најважнијих државних функција.

– То што је јавно тврдио да не жели да се врати у политику не значи ништа. Исто тако је јавно тврдио и тврди да никада није подржавао војвођански сепаратизам, а као председник Покрајинске владе донео је Статут АПВ, чије су две трећине проглашене неуставним, и који је на мала врата од Војводине правио државу. А био је и иницијатор Декларације о Војводини, чије усвајање је спречено протестима грађана и опозиције – каже наш саговорник.

Професори Правног факултета сматрају да су надокнада наставе и испитни рок спроведени успешно. У прилог томе сведочи чињеница да се за полагање испита на Сајму пријавило око 1.300 студената Правног факултета, а у покушају блокада учествовало је само седам студената.

Успостављен дигитални асистент заснован на АИ за информације о алиментационом фонду

Преузмите андроид апликацију.

Ознаке