Европска комисија је предложила да се преиспитају одређене одредбе Заједничке пољопривредне политике (ЗПП), са циљем да се донесу поједностављења решења како би се помогло смањењу административног оптерећења за пољопривреднике.
Предлози имају за циљ да смање терет у вези са контролама за фармере у ЕУ и да им обезбеде већу флексибилност за испуњавање одређених услова заштите животне средине, преноси АгПресс.
Савету и Европском парламенту упућен је на разматрање и документ у ком се наводи неколико мера за побољшање положаја фармера у ланцу снабдевања храном.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је рекла да Комисија предузима снажне и брзе акције да подржи пољопривреднике у времену када се суочавају са бројним изазовима и бригама.
„Ови предлози направљени су у блиској сарадњи са пољопривредницима, кључним заинтересованим странама, нашим државама чланицама и посланицима ЕП и нуде циљану флексибилност како би помогли пољопривредницима да обављају свој витални посао са већим самопоуздањем и сигурношћу“, рекла је Фон дер Лајен.
Како се наводи, у првој години имплементације актуелне ЗПП (2023-2027), фармери ЕУ суочили су се са изазовима да у потпуности испоштују неке од стандарда корисних за животну средину и климу под називом „добри пољопривредни и еколошки услови“ (ГАЕЦ).
У предлозима се наводи да ће пољопривредници ЕУ морати да задрже постојеће карактеристике пејзажа на свом земљишту, али више неће бити обавезни да посвете минимални део свог обрадивог земљишта непроизводним подручјима, као што је угар.
Уместо тога, они могу да изаберу, на добровољној основи, да задрже део свог обрадивог земљишта непроизводним – или да успоставе нове карактеристике предела (као што су живе ограде или дрвеће) – и на тај начин добију додатну финансијску подршку путем еко-шеме коју сви чланови Државе ће морати да понуде у својим стратешким плановима ЗПП.
У екстремним случајевима неповољних временских услова који спречавају пољопривреднике да правилно раде и поштују захтеве ГАЕЦ-а, државе чланице могу такође да уведу привремена одступања, која треба да буду временски ограничена.
Да би се осигурало да земље ЕУ могу чешће да прилагођавају своје стратешке планове ЗПП променљивим условима, Комисија предлаже да се удвостручи број дозвољених измена сваке године.
На крају, Комисија предлаже да се мала газдинства површине испод 10 хектара изузму од контрола и казни у вези са испуњавањем услова, што ће значајно смањити административно оптерећење у вези са контролама за мале пољопривреднике који представљају 65 одсто корисника ЗПП.
Стратешки планови ЗПП издвајају 32 одсто укупног буџета ЗПП (око 98 милијарди евра) за добровољне акције које унапређују циљеве животне средине, климе и добробити животиња.
Јачање положаја фармера у ланцу снабдевања храном један је од кључних циљева, иако већ постоји неколико мера на нивоу ЕУ како би се осигурала правичност и заштитили пољопривредници од непоштених трговачких пракси.
Прво, Комисија ће покренути посматрање и анализу трошкова производње, марже и трговинске праксе у ланцу снабдевања пољопривредно-прехрамбеним производима.
Тим састављен од представника из свих сектора дуж ланца снабдевања храном и представника држава чланица и Комисије, радиће са циљем да се повећа транспарентност трошкова и маржи у ланцу, објављивањем података и разменом информација.
Очекује се да ће први састанак одржати овог лета.
Друго, Комисија предлаже опције за побољшање тренутног правног оквира постављеног у Уредби о успостављању заједничке организације тржишта пољопривредних производа (ЦМО).
Ове опције, како се наводи, укључују јачање правила која се примењују на уговоре које фармери склапају са купцима у прехрамбеној индустрији или малопродаји, и јачање организација произвођача, како би се пољопривредницима омогућило да сарађују и делују колективно на ефикаснији начин у односу на друге актере у ланцу снабдевања храном.
Циљ је да се помогне у исправљању неравнотежа у ланцу, уз очување основног принципа тржишне оријентације.
У истом духу, Комисија предлаже могућност нових правила о прекограничној примени против непоштене трговинске праксе.
Тренутно, најмање 20 одсто пољопривредних и прехрамбених производа који се конзумирају у једној држави чланици долази из друге државе чланице, па тако постоји потреба да се унапреди сарадња националних органа за спровођење, посебно унапређењем размене информација и наплате казни.
Треће, Комисија ће извршити детаљну процену Директиве о непоштеној трговинској пракси у ланцу снабдевања храном, која је на снази од 2021. године, а планирано је да први извештај буде достављен у пролеће ове године, и представља консолидовано стање примене ове Директиве од стране чланица.
Разговори са државама чланицама о овим могућим мерама ће се одвијати у неколико формата, а пре свега на предстојећем Савету за пољопривреду 26. марта.
Članicama EU potrebno dodatnih 56 milijardi evra godišnje za potrebe NATO
Преузмите андроид апликацију.
