Сутра се навршава две године од почетка рата између Русије и Украјине, за који су УН упозориле да ће имати далекосежне последице.
Од 24. фебруара 2022. године, рат је однео животе најмање 10.582 цивила, укључујући 5.017 мушкараца, 3.093 жена и 587 деце, према последњим подацима УН, преносе светски медији.
У сукобима је рањено најмање 19.875 људи, укључујући 6.524 мушкарца, 4.546 жена и 1.298 деце, саопштила је Канцеларија високог комесара УН за људска права, истичући да су стварне бројке вероватно значајно веће.
Подаци УН показују да је скоро 6,5 милиона Украјинаца потражило уточиште широм света, док је око 3,7 милиона расељено унутар земље.
Према свим проценама, изгледи за мир су у овом тренутку веома мали.
Кијев жели да Москва одустане од свих својих територијалних захтева, повуче своје снаге са украјинске територије и пружи финансијску надокнаду за нанету штету.
Москва, с друге стране, инсистира да Украјина одложи закон о забрани преговора са Русијом и врати се свом неутралном, несврстаном и ненуклеарном статусу, као и да осигура права и слободе својих грађана који говоре руски језик.
Председник Русије Владимир Путин најавио је почетак специјалне војне операције у Украјини 24. фебруара 2022, три дана након што је рекао да ће Москва признати украјинске области
Доњецк и Луганск као независне државе
У почетној фази, руске снаге су значајно напредовале према Кијеву, да би крајем марта Русија најавила да ће радикално смањити активности у Кијеву и Черниговској области.
Украјина је 2. априла саопштила да је поново преузела контролу над целим кијевском регионом.
Руске снаге су 4. марта преузеле контролу над Запорошком нуклеарном електраном, највећом нуклеарном електраном у Европи и једном од највећих на свету.
Москва и Кијев су од тада редовно оптуживали једни друге за гранатирање електране и њене околине, изазивајући страх од нуклеарне катастрофе.
Путин је 21. септембра 2022. у телевизијском обраћању нацији објавио делимичну мобилизацију, први пут од Другог светског рата, према којој је 300.000 Руса између 18 и 50 година позвано у војну службу.
У регионима Доњецка, Луганска, Запорожја и Херсона одржани су референдуми од 23. до 27. септембра и ти региони су изгласали припајање Русији.
Као одговор на то, украјински председник Володимир Зеленски је потписао декрет којим се руска „анексија“ четири региона, као и „анексија“ Крима 2014. године, проглашава ништавним.
У експлозији изведеној 8. октобра оштећен је Керчки мост, кључни пролаз који повезује Русију и Крим.
Најмање три особе су погинуле, Путин је изјавио да је то терористички напад који су извели украјински обавештајци, што је Кијев потврдио 10 месеци касније.
Почетком новембра Русија је наредила својим трупама да се повуку из Херсона, лучког града на југу Украјине, на леву обалу реке Дњепар.
Министар одбране Сергеј Шојгу рекао је да је одлука донета да би се спасили животи руских војника.
Затим је 21. маја Русија прогласила потпуну контролу над градом Бахмутом, важним транспортним и логистичким чвориштем у региону Доњецка, који се налази у индустријализованом региону Донбаса који претежно говори руски.
Русија и Белорусија су 25. маја потписале споразум о размештању руског нуклеарног оружја у Белорусији.
Уговором су прецизирани услови за складиштење овог оружја у наменском објекту.
Москва је саопштила да је одлука донета као одговор на изузетно оштру ескалацију и активност заједничких нуклеарних мисија НАТО.
Зеленаски је 10. јуна објавио да је Украјина кренула у контраофанзиву, али и да предузима одбрамбене акције.
До краја 2023. године, постало је јасно да украјинска контраофанзива није успела да донесе било какав одлучујући продор.
Председник Украјине је 7. фебруара 2024. сменио генерала Валерија Залужног са места начелника генералштаба сматрајући га одговорним за неуспех контраофанзиве и на његово место поставио Олександра Сирског.
Сирски је 17. фебруара наредио украјинским снагама да се повуку из Авдејевке, града у Доњецкој области који је Украјина утврђивала скоро деценију, а који је био мета руске операције од октобра 2023. године.
Зеленски је за ситуацију окривио западне савезнике, рекавши да су Кијеву створили вештачки дефицит оружја.
Новац који је очајнички потребан Украјини, у САД је прошао Сенат, али чека на одобрење у Представничком дому. Лидери ЕУ такође су пристали да упуте Украјини пакет од 50 милијарди евра до 2027. године.
Преузмите андроид апликацију.
