Sutra se navršava dve godine od početka rata između Rusije i Ukrajine, za koji su UN upozorile da će imati dalekosežne posledice.
Od 24. februara 2022. godine, rat je odneo živote najmanje 10.582 civila, uključujući 5.017 muškaraca, 3.093 žena i 587 dece, prema poslednjim podacima UN, prenose svetski mediji.
U sukobima je ranjeno najmanje 19.875 ljudi, uključujući 6.524 muškarca, 4.546 žena i 1.298 dece, saopštila je Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava, ističući da su stvarne brojke verovatno značajno veće.
Podaci UN pokazuju da je skoro 6,5 miliona Ukrajinaca potražilo utočište širom sveta, dok je oko 3,7 miliona raseljeno unutar zemlje.
Prema svim procenama, izgledi za mir su u ovom trenutku veoma mali.
Kijev želi da Moskva odustane od svih svojih teritorijalnih zahteva, povuče svoje snage sa ukrajinske teritorije i pruži finansijsku nadoknadu za nanetu štetu.
Moskva, s druge strane, insistira da Ukrajina odloži zakon o zabrani pregovora sa Rusijom i vrati se svom neutralnom, nesvrstanom i nenuklearnom statusu, kao i da osigura prava i slobode svojih građana koji govore ruski jezik.
Predsednik Rusije Vladimir Putin najavio je početak specijalne vojne operacije u Ukrajini 24. februara 2022, tri dana nakon što je rekao da će Moskva priznati ukrajinske oblasti
Donjeck i Lugansk kao nezavisne države
U početnoj fazi, ruske snage su značajno napredovale prema Kijevu, da bi krajem marta Rusija najavila da će radikalno smanjiti aktivnosti u Kijevu i Černigovskoj oblasti.
Ukrajina je 2. aprila saopštila da je ponovo preuzela kontrolu nad celim kijevskom regionom.
Ruske snage su 4. marta preuzele kontrolu nad Zaporoškom nuklearnom elektranom, najvećom nuklearnom elektranom u Evropi i jednom od najvećih na svetu.
Moskva i Kijev su od tada redovno optuživali jedni druge za granatiranje elektrane i njene okoline, izazivajući strah od nuklearne katastrofe.
Putin je 21. septembra 2022. u televizijskom obraćanju naciji objavio delimičnu mobilizaciju, prvi put od Drugog svetskog rata, prema kojoj je 300.000 Rusa između 18 i 50 godina pozvano u vojnu službu.
U regionima Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona održani su referendumi od 23. do 27. septembra i ti regioni su izglasali pripajanje Rusiji.
Kao odgovor na to, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je potpisao dekret kojim se ruska „aneksija“ četiri regiona, kao i „aneksija“ Krima 2014. godine, proglašava ništavnim.
U eksploziji izvedenoj 8. oktobra oštećen je Kerčki most, ključni prolaz koji povezuje Rusiju i Krim.
Najmanje tri osobe su poginule, Putin je izjavio da je to teroristički napad koji su izveli ukrajinski obaveštajci, što je Kijev potvrdio 10 meseci kasnije.
Početkom novembra Rusija je naredila svojim trupama da se povuku iz Hersona, lučkog grada na jugu Ukrajine, na levu obalu reke Dnjepar.
Ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je da je odluka doneta da bi se spasili životi ruskih vojnika.
Zatim je 21. maja Rusija proglasila potpunu kontrolu nad gradom Bahmutom, važnim transportnim i logističkim čvorištem u regionu Donjecka, koji se nalazi u industrijalizovanom regionu Donbasa koji pretežno govori ruski.
Rusija i Belorusija su 25. maja potpisale sporazum o razmeštanju ruskog nuklearnog oružja u Belorusiji.
Ugovorom su precizirani uslovi za skladištenje ovog oružja u namenskom objektu.
Moskva je saopštila da je odluka doneta kao odgovor na izuzetno oštru eskalaciju i aktivnost zajedničkih nuklearnih misija NATO.
Zelenaski je 10. juna objavio da je Ukrajina krenula u kontraofanzivu, ali i da preduzima odbrambene akcije.
Do kraja 2023. godine, postalo je jasno da ukrajinska kontraofanziva nije uspela da donese bilo kakav odlučujući prodor.
Predsednik Ukrajine je 7. februara 2024. smenio generala Valerija Zalužnog sa mesta načelnika generalštaba smatrajući ga odgovornim za neuspeh kontraofanzive i na njegovo mesto postavio Oleksandra Sirskog.
Sirski je 17. februara naredio ukrajinskim snagama da se povuku iz Avdejevke, grada u Donjeckoj oblasti koji je Ukrajina utvrđivala skoro deceniju, a koji je bio meta ruske operacije od oktobra 2023. godine.
Zelenski je za situaciju okrivio zapadne saveznike, rekavši da su Kijevu stvorili veštački deficit oružja.
Novac koji je očajnički potreban Ukrajini, u SAD je prošao Senat, ali čeka na odobrenje u Predstavničkom domu. Lideri EU takođe su pristali da upute Ukrajini paket od 50 milijardi evra do 2027. godine.
Preuzmite android aplikaciju.
