Две године су прошле од трагичне несреће у којој су погинули Коби Брајант и његова 13-годишња ћерка Ђијана. Свет спорта остао је запрепашћен те недеље 26. јануара 2020. године, када је објављена вест да је један од најбољих кошаркаша свих времена погинуо у паду хеликоптера, са својом ћерком и још седморо путника у Калабасасу.
Иако су претходне две године донеле велике жртве услед глобалне пандемије, утисак је да је за навијаче Лејкерса најтрагичнија смрт била управо она проузрокована овим падом хеликоптера, западно од Лос Анђелеса.
Брајант je у својих 20 сезона проведених у љубичасто-златном дресу донео франшизи из Лос Анђелеса пет НБА титула.
На питање да ли је био највећи играч у историји Лејкерса, свако има свој одговор, пошто је то једноставно, ствар преференције. Том разговору припадају Меџик Џонсон и Карим Абдул-Џабар, који је такође освојио пет НБА титула, као и Вилт Чемберлен, који је био највећа офанзивна сила у историји игре и наравно Шакил О’Нил, који је био МВП финала у свакој години од три узастопне шампионске када је у тандему са Брајантом терорисао противничке одбране широм лиге (2000-2003).
Једно је сигурно, Брајант је свакако био омиљени играч Лејкерса. Не због својих титула, свог МВП признања или бројних погодака уз звук сирене који су безброј пута „избацивали из седишта“ публику у Стејплс Центру (садашњој Crypto.com Areni), чак ни због невероватног 81 поена којим је заувек обележио Репторсе као жртве најефикаснијег нападачког преформанса у модерној кошарци. Коби Брајант је ово посебно место у срцима љубитеља кошарке резервисао због свог „мамба менталитета“ уз помоћ којег је 20 година правио кошаркашка чуда под притиском једне од највећих позорница у свету спорта.
Када су рефлектори уперени директно у њега и када су улози највећи „Црна мамба“ је побеђивала. Чак је и у свом опроштајном мечу са „маторим“ коленима и „пензионисаним“ раменом „сасуо“ 60 поена екипи Јуте Џеза, не зато што би његова легендарна каријера била нешто сиромашнија без тог достигнућа, већ зато што је желео да кошаркашкој игри као и њеној публици остави једну последњу успомену на најпосвећенији и најискренији однос једног занатлије према свом занату.
Када светске звезде попут Џека Николсона, Снуп дога, Дензела Вошингтона, Ајс Кјуба успете да претворите у малу децу, која нестрпљиво ишчекују следећи магични трик, који ћете извести са лоптом, онда је јасно да нисте више само кошаркаш.
Коби Брајант је постао икона, а „мамба менталитет“ култ, звезда водиља многих спортиста, али и других занатлија који имају тако присан однос са својим послом. После Брајантове смрти један Новак Ђоковић је изјавио да је Коби био један од најутицајних људи у његовом животу. У тој реченици се огледа Брајантова величина, он је представљао пример и покретач за многе. Уливао је сигурност и мотивисао људе широм планете, да ли се то односило на поверење у прецизност бацања папирића у канту за ђубре или способност да непријатељски настројену публику на Централном терену на Вимблдону претворите у своју.
Коби је свој победнички менталитет понео са собом и након напуштања кошаркашког терена. Признање Оскара, за кратки анимирани филм био је само почетно поглавље у Брајантовој пост-кошаркашкој каријери, ипак смрт је неизбежна свима нама, славнима и непознатима, и готово увек „покуца“ у неочекивано време. Тако да нема много тога што можемо учинити да се припремо, осим да живимо живот смислен и сврсисходан, да ли једној особи или милионима. Мало нас зна или може да контролише утицај који имамо на друге. Често, никада не сазнамо да ли смо утицали на некога. Као наставник чије је интересовање за појединог ученика променило његов живот или пријатељ чији је савет дошао у правом тренутку. Одајемо почаст онима који су нас подигли, надајући се да ћемо и ми бити ту када некоме будемо потребни.
Управо ово била је есенција лика и дела Кобија Брајанта, који иако нас је прерано напустио (у 41. годинини), иза себе оставио непресушан извор како спортске тако и животне мотивације. На крају крајева, верујемо да је „Црна мамба“ и након пада хелихоптера наставила да побеђује на неким другим теренима. Управо то је и наговестио у једној његовој изјави: „Све негативне ствариу животу– притисак, изазови су само прилика да се ја уздигнем.
Преузмите андроид апликацију.
