Нова студија указала је на два ефикасна начина да се спречи умор који понекад осећамо док смо на радном месту, нарочито у поподневним сатима.
Издвојена су два ефикасна начина да се спречи умор: узимање редовних „микропауза“ и – подршка супервизора.
Та два фактора показала су позитивне ефекте на умор на крају радног дана, али и на квалитет сна и енергију са којом на посао долазимо следећег дана, открили су истраживачи.
Коришћење обе мере заједно показало се најефикаснијим у борби против умора.
– Прво, микропрекиди су једноставан, исплатив начин за управљање умором, посебно када је оптерећење велико. Друго, подршка непосредних шефова игра кључну улогу у ублажавању умора. Заједно, та два механизма нуде највеће олакшање за професионалце који раде током ужурбаних сезона или других радних периода високог стреса – изјавила је Линдзи Ендиола са Бизнис академије WCU.
Истраживачи су анкетирали 44 рачуновође о њиховим радним навикама пре него што су са још 179 учесника организовали контролисани експеримент о умору и микропаузама.
Показало се да и микропрекиди и редовна подршка шефова смањују умор.
За запослене рачуновође, користи од тих интервенција биле су значајне само у најпрометније доба године – што сугерише да су најкорисније када су најпотребније – у временима већег стреса.
Накнадни експерименти су открили да су микропрекиди били повезани и са побољшаном прецизношћу током ревизија на послу, нешто што је познато да опада када су рачуноводствене компаније изложене већем притиску.
– Рачуновође се редовно боре са притисцима рокова, дугим радним временом и значајним радним оптерећењем – пишу истраживачи у објављеном раду и истичу да високи захтеви које намеће посао лако доводе до високог нивоа умора и такозваног сагоревања на послу, што може негативно утицати на квалитет рада у кратком року са тенденцијом дужег трајања уколико се стресом не управља како треба – наводи се у студији.
Ефикасне микропаузе могу бити краће чак и од једног минута, кажу истраживачи: то може укључивати читање кратког новинског чланка, узимање кафе или истезање.
У међувремену, подршка супервизора би могла да захтева надзор запослених, пружање помоћи и показивање захвалности за оно што раде.
Иако већина радника има ограничену контролу над активностима свог менаџера, многи могу размотрити начине да узму кратке тренутке застоја у раду. Иако студија није разматрала оптимално време за микропаузе, резултати су били засновани на паузама од само једног минута.
– Применом ових стратегија, компаније могу побољшати и добробит запослених и квалитет рада и крајњих резултата, на крају подстичући одрживије и продуктивније радно окружење – пишу истраживачи.
Студију су спровели истраживачи са Универзитета Вејк Форест, Универзитета Вирџинија Комонвелт и Нортистерн универзитета у САД, а истраживање је објављено у часопису Contemporari Accounting Research.
Преузмите андроид апликацију.
