Влада Србије усвојила је нову Уредбу којом се за период 2026–2028. године уводи другачији модел подстицаја за оператере у области рециклаже и поновне употребе отпада. Уместо досадашњег система, право на државне подстицаје убудуће ће се додељивати кроз аукције, где ће се рециклери надметати понуђеном ценом за обраду отпада.
Циљ ових измена је унапређење система управљања отпадом, повећање стопе рециклаже и подстицање развоја циркуларне економије у Србији.
Највећи подстицај предвиђен је за рециклажу истрошених батерија и акумулатора и износи до 40 динара по килограму отпада, док ће за отпадна возила износити до 30 динара по килограму. За отпадна уља максималан подстицај је 26, за електрични и електронски отпад 24,8, а за отпадне гуме 15 динара по килограму.
Уредбом су дефинисане и годишње квоте отпада за које се могу остварити подстицаји. Највећа квота односи се на отпадне гуме и износи 35.000 тона годишње, док је за електрични и електронски отпад предвиђено 25.000 тона. Иста количина одређена је и за отпадна возила, док су квоте за истрошене батерије и акумулаторе 13.000 тона, а за отпадна уља 10.000 тона.
Право на учешће имаће оператери који поседују важеће дозволе за управљање отпадом, а у поступку аукције мораће да доставе планове рециклаже, пословне планове и доказе о сарадњи са сакупљачима отпада. Уредба предвиђа и строгу контролу трошења средстава, укључујући редовне и ванредне инспекцијске надзоре.
Подстицаји ће представљати облик државне помоћи за заштиту животне средине, а Министарство заштите животне средине моћи ће да их додељује само до висине средстава обезбеђених у буџету Републике Србије. Максимални износи биће усклађивани сваке године у складу са тржишним условима и потребама сектора рециклаже.
Претходно је Комисија за контролу државне помоћи дала позитивно мишљење на предлог уредбе којом се уводе подстицаји за оператере који се баве поновном употребом и рециклажом отпада, чиме се отвара пут за доделу око 2,67 милијарди динара годишње у периоду од 2026. до 2028. године.
Укидање подстицаја за рециклажу од почетка 2026. године већ је оставило видљиве последице на функционисање система управљања отпадом у Србији.
Смањен прилив отпада ка оператерима, раст трошкова за генераторе и успоравање токова материјала довели су до тога да рециклажна постројења раде испод капацитета, док се отпад све чешће задржава на месту настанка. У таквим околностима, сектор се суочава са растућим притисцима – од повећања цена услуга до привременог обустављања преузимања појединих токова отпада, што додатно компликује ионако крхку равнотежу система.
Како је за еКапију објаснила Сања Кнежевић Митровић, шефица Јединице за животну средину у НАЛЕД-у, сектор рециклаже тренутно се налази између два модела, старог, административно вођеног, и новог, који би требало да се заснива на тржишним принципима.
Иако се кроз рад на новој уредби и увођење система аукција назире потенцијално ефикаснији оквир, кључни изазов остаје обезбеђивање стабилности у прелазном периоду. Без јасно дефинисаних правила и минималних механизама подршке, постоји реалан ризик од даљег успоравања система и нарушавања његовог континуитета.
Апликација Србијавоза већ има 400.000 корисника, ускоро и за међународне карте
Преузмите андроид апликацију.
