Председник Одбора за Косово и Метохију Скупштине Србије Милован Дрецун изјавио је данас да очекује да ће се за бриселским столом 18. августа, за када је заказана нова рунда дијалога Београда и Приштине, превасходно разговарати о одлукама приштинских власти да примене меру о документима и пререгистрацији возила, наводећи да, уколико се то питање не реши, постоји опасност од ескалације сукоба.
„Мислим да ће сада да се разговара о новонасталој ситуацији која може поново да отвори једну тешку кризу и претпостављам да ће (Аљбин) Курти тражити реципроцитет, да ми признамо личне карте које они издају и регистарске таблице са ознаком такозване Републике Косово, што је за нас апсолутно неприхватљиво“, рекао је Дрецун за Танјуг.
На питање како види изјаву изасланика америчке администрације за Западни Балкан Габријела Ескобара који је поручио да се САД нада да ће две стране постићи дугорочан компромис око таблица, слободе кретања и ЗСО, Дрецун каже да је Приштина до сада одбијала да разговара о многим темама које су од приоритетног значаја за српски народ и истакао да нећемо прихватити све што излази из статусно неутралне форме.
„Нема никакве државе Косово и ту ће бити тешко постићи било какав договор око тога, јер Курти не жели да постигне договор, хоће да нас натера да прихватимо документа те самопроглашене државе“, поручио је Дрецун.
Он верује да ће се у Бриселу наћи и питање несталих, али наглашава, српска страна треба да се постави као и до сада – веома снажно у одбрани наших интереса и да не прихвати оно што Курти „силом покушава да наметне“.
На питање да ли је улога Америке кључна, Дрецун каже да САД свакако могу најснажније да утичу на понашање Приштине.
„Видимо да ЕУ то наводно не може. Ипак, мислим да они имају механизам којим могу да дисциплинују Приштину, али га не примењују. Скандалозна је изјава (Жозепа) Бореља да они не могу да натерају Приштину да реализује најважнији део приштинског споразума у вези за ЗСО, онда не знам која је сврха даље да разговарамо под окриљем ЕУ“, рекао је Дрецун.
Он истиче да ће САД и надаље имати пресудну улогу и да ће утицати на Куртија, али и да је приметна подршка и неких европских држава.
„Чини ми се да је Курти поприлично охрабрен од стране неких европских држава, као што су Немачка, Велика Британија, а са друге стране не треба очекивати превише ни од Вашингтона, ту је утицај Америке на Куртија двосмеран, са једне стране стабилизују ситуацију, а опет остављају простор да Курти настави својим путем“, навео је Дрецун.
Дрецун наглашава да ће Србија инсистирати на томе да се не изазива дестабилизација и не угрожава српски народ на КиМ.
„Мислим да је такав чврст став Београда показао снагу у заштити свог народа и упутио упозорење Приштини да не пређе црвену линију“, рекао је Дрецун.
Мере Приштине које се односе на увођење „документа за улазак и излазак“, односно „поништавање“ личних карата издатих од стране надлежних органа Србије, као и пререгистрација возила, требало је да ступе на снагу 1. августа.
Након тензија на северу Косова и незадовољства међу Србима, који су блокирали путеве код Рудара и Зубиног Потока, као и магистрални пут у близини граничног прелаза Јариње, на захтев САД, одлука Приштине одложена је за 1. септембар.
Rešite kviz i saznajte koliko dobro poznajete geografiju Srbije
Преузмите андроид апликацију.
