Председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун оценио је данас да бошњачко руководство у Босни и Херцеговини оспорава изворни Дејтонски споразум, наводећи да је крајни циљ њиховог деловања, као и деловања високог представника Кристијана Шмита, да се створи унитарна БиХ.
Дрецун је, коментаришући документ који је Република Српска послала УН пред вечерашњу седницу Савета безбедности, навео да он неће ништа променити, јер су ставови великих западних сила према актерима у БиХ већ изграђени.
“Водеће западне државе које седе у Савету безбедности, оне су и послале Шмита и оне га и штите. За њих је он легитиман представник. Руска Федерација га не признаје и за њих он није представник, као ни за Кину”, рекао је Дрецун за Танјуг.
Он је оценио да је Шмит дошао у БиХ са прецизним задатком да направи унитарну државу и да елиминише Републику Српску, да је сведе на нешто што је “празна љуштура без икакве суштине”.
“Инсталиран је од стране водећих западних држава, без обзира што није изабран на начин који је прописан и дефинисан и што се сматра нелегитимним високим представником. Он функционише, зато што има подршку Бошњака, односно бошњачког руководства, а чини ми се и руководства Хрвата у Федерацији БиХ, или има претежно, мада не и увек. Има подршку институција као што је овај Уставни суд, који је преузео надлежности које није требало”, рекао је Дрецун.
Он је указао да се постепено врши ревизија Дејтонског споразума, тако што се притисцима на српско руководство, претњама и уценама ситуација мења, те су одузимане надлежности Републике Српске, које су предвиђене Уставом Босне и Херцеговине.
“Те надлежности, уместо да буду и даље на ентитету Републике Српске, преношене су на институције Босне и Херцеговине. И тиме је Република Српска остајала без надлежности које су гарантоване Уставом Босне и Херцеговине, а тај Устав је проистекао из изворног Дејтонског споразума”, рекао је Дрецун.
Према његовом мишљењу, западне државе које прихватају унитаризацију БиХ се формално залажу за Дејтонски споразум, али им је приорит и циљ да БиХ увуку у НАТО и да им отворе пут ка ЕУ, да би спречили било какав утицај конкурентских сила попут Русије и Кине.
“Република Српска и Додик се оштро супротстављају томе, али нису против чланства у ЕУ. Наглашавају, у овом извештају, да подржавају да се сви закони који се доносе усклађују са законодавством ЕУ, али да су против чланства у НАТО и да су против тога да БиХ званично призна лажну државу Косово”, закључио је Дрецун.
Јавни дуг Србије на крају марта износио 39,05 милијарди евра, 44,3 одсто БДП-а
Преузмите андроид апликацију.
