Архитекта Драгиша Брашован представља једно од највећих имена српске међуратне архитектуре, ако не и највеће.
Рођен је у Вршцу где је стекао основно и средње образовање. Студије архитектуре похађао је на Техничком факултету у Будимпешти где је после дипломирања 1912. започео пројектантску праксу у архитектонском атељеу Тери и Погањ. Потом је краће време радио у Сарајеву, а по завршетку Првог светског рата основао је сопствени атеље Архитект, заједно са арх. Миланом Секулићем у Београду.
Током међуратног периода подигао је већи број приватних вила, стамбених вишеспратница и управних зграда, углавном у Београду.
У Новом Саду Брашован је присутан од 1929. године када је победио на конкурсу за нову палату Радничке коморе.
Изградња објекта је трајала између марта 1930. и јула 1931. године, у маниру академско-романтичарског градитељског концепта.
Зграда Радничке Коморе била је најављена као прва грађевина модерне архитектуре у Новом Саду, која је требала да украси подручје Малог Лимана, дела града који је неколико деценија пре тога био Дунавски рит и део мостобрана према Петроварадинској тврђави, са бачке стране.
По Брашовановим плановима градња комплекса Дунавске бановине трајала је од 1935. до 1940. године, мада на конкурсу из 1930. године његов рад није прошао запажено.
Административна зграда је издужене, затворене, потковичасте основе са сутереном, партером и два спрата. Изграђена је у стилу модерне, али видљиви су утицаји и експресионистичке архитектуре и Де Стила.
Зграда Бановине била је једна од највећих грађевина у земљи. И данас свако ко дође у Нови Сад, одмах уочи ову монументалну грађевину, некадашњу Административну зграду у којој је данас седиште Владе АП Војводине.
Последњи објекат у Новом Саду Брашован гради између 1958. и 1962. године, а у питању је нова зграда Поште, смештена уз стари објекат, монументална стереометријска грађевина чији масивни волумен са 13 етажа прате нижи, бочни анекси.
Висока кула, која је уједно и централна зграда, некада је достојанствено владала крајоликом као један од првих новосадских небодера.
Па ипак, аутор није волео ово своје дело и није дошао на свечано отварање, љутит због тога што је зграда за три спрата виша него што је он замислио.
Драгиша Брашован је 1953. године радио и на ревитализацији Петроварадинске тврђаве.
Занимљиво је да Драгиша Брашован у Новом Саду никада није живео, осим у периоду колико је било потребно када је радио на пројектовању или градњи неког од својих дела.
Но, без обзира на то оставио је неизбрисив траг у Новом Саду.
Осим три зграде у Новом Саду, остала дела архитекте Драгише Брашована су:
– Есконтна банка у Нушићевој улици, 1922. године;
– Вила Рихарда Шкарке, 1926-27. године;
– Музеј Николе Тесле (Вила Ђорђа Генчића), 1929. године;
– Изложбени павиљон Краљевина СХС у Барселони, 1929. године;
– Изложбени павиљон Краљевине Југославије у Милану, 1929. године;
– Вила Душана Лазића, 1932. године;
– БИГЗ (Зграда Државне штампарије), 1933. године;
– Стамбени објекат беочинске фабрике цемента у Браће Југовића, 1934.
године;
– Зграда Трговинске коморе на Студентском тргу бр. 13, 1932-34. године;
– Зграда Ратног ваздухопловства у Земуну, 1935. године;
– Реконструкција Старог двора, 1948. године;
– Хотел „Метропол“ (адаптација Дома Централног комитета омладине Југославије), 1951-1958. године.
Jedna od prvih luksuznih zgrada u Novom Sadu nalazi se na Bulevaru Mihajla Pupina (FOTO/VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
