Коначно је стигло лепо време, а с обзиром да је током пролећа најлепша природа, ово је идеална прилика да направите мини-туру по Србији. Чињеница је да не требате ићи далеко да бисте путовали, јер постоји толико примамљивих и интересантних места у нашој прелепој Србији, која једва чекају да их обиђете.
Белоцркванска језера
На само 35 километра од Вршца, налазе се Белоцркванска језера којих има укупно седам. Истина је да њихову лепоту не могу дочарати фотографије, тако да је наш савет да обавезно посетите ово место.
Ова вештачка језера представљају савршено излетиште и туристички потенцијал Јужнобанатског округа. Током пролећа и лета ово место одише позитивном атмосфером, јер људи из целе Србије долазе управо овде како би на најбољи начин искористили своје слободно време.
Ту су Главно или Градско језеро, Врачевгајско језеро, Шаранско језеро, Шљункара, Ново језеро и Мало језеро. Међутим, у Новом и Малом језеру није дозвољено купање. Али, туристима то не представља проблем, јер остала језера имају перфектно уређену плажу.
Током сезоне на овом месту се можете опробати у рекреативним активностима: у роњењу или једриличарству. Поред тога, лети се овде организују школе пливања и роњења. Иако ово место нуди мноштво активности, постоји и онај мирнији део, који представља рај за риболовце. На Градском језеру се сваке године одржава манифестација Лов на сома капиталца, док ова језера представљају дом многобројним рибама, међу којима су суштука, шаран, амур, смуђ, сом.
Резерват природе Увац
Уколико тражите јединствени загрљај природе, овде ћете га пронаћи. Специјални резерват “Увац” је са разлогом заштићено природно добро од изузетног значаја. Његову централну морфолошку целину представља кањонска долина реке Увац са долином њених притока.
Право богатство овог места чине Увачко, Златарко и Радоињско језеро. Настала су делимичним потапањем долине моћне планинске реке Увац и изградњом три бране.
Специјални резерват природе Увац, заштићен је први пут 1971. године на локалитету Павловића Брод са површином од 267 хектара. Током 1995. године подручје заштите је значајно проширено, за око десет пута (2.717 ха), да би коначан облик и величину добило 2006. године.
Када кренете у обилазак овог места, једноставно нећете знати шта бисте пре обишли, јер ретко које место има оволико зеленила! Једна од атракција су свакако пећине, док највећи део система чини управо Ушачка пећина.
О квалитету овог парчета природе говори податак да су на овом месту регистроване 104 врсте птица. Међу њима се налази и ретка и најимпресивнија врста птице – белоглави суп. Иначе, колонија белоглавог супа у кањону Увац једна је од највећих у Европи.
Ђавоља варош
На самом југу Србије, на подручју општине Куршумлија, налази се споменик природе “Ђавоља варош”. Ово светско чудо природе удаљено је од Београда 288 километара, док су мишљена подељена када је ово место у питању, вероватно због њене легенде.
Ако сте се икада запитали како је ово место добило име, или сте једноставно заборавили легенду, подсетићемо вас. Дакле, верује се да су некада давно овде су живели скромни, мирни својој вери привржени становници. То је сметало ђаволу па им је он спремио “ђавољу воду” да забораве на родбинске односе. Пошто су пили ту воду, омамљени мештани реше да венчају брата и сестру. Ђавољи план је покушала да спречи вила, која према легенди и дан-данас држи под својом заштитом овај крај. Вила није успела да уразуми сватове, и они кренуше са младенцима ка цркви на венчање. Она се онда поче молити Богу да на неки начин спречи родоскрнављење. Бог услиши њену молбу, споји небо са земљом, дуну јак, хладан ветар и окамени сватове са младенцима.
Највећу атракцију представљају земљане фигуре, које често добијају епитет сурових и мистичних. Укупно има 202 земљане фигуре, различитих облика и димензија, висине од 2 до 15 метара, ширине од 0,5 до 3 метара, са каменим капама на врху. Оне настају као резултат специфичног ерозивног процеса који траје вековима.
Поред земљаних фигура, ту је и извор воде богат минералима познатији као “Ђавоља вода, која има чудан укус и мирис.
Локалитет „Ђавоља Варош“ је стављен под заштиту државе још 1959. године, а 1995. године је Уредбом Владе Републике Србије проглашен за природно добро од изузетног значаја и стављен у прву категорију заштите.
Ђердапска клисура
Веома ретка природна лепота, Ђердапска клисура је најдужа и највећа клисура у Европи. Налази се у Националном парку Ђердап, који се налази на североисточном делу земље и на тај начин природно формира границу између Србије и Румуније.
Ђердапску клисуру чине: четири клисуре и три котлине: Голубачка клисура, Љупковска котлина, клисура Госпођин вир, Доњомилановачка котлина, клисуре Мали и Велики казан, Оршавска котлина и на крају Сипска клисура.
Површина Националног парка Ђердап износи око 64.000ха, самим тим, ово је идеалну дестинацију за једнодневни излет где ћете се упознати са природом на коју до сада нисте навикли, и то све на једном месту.
Једно од најзначајнијих археолошких налазишта Србије – Лепенски вир, налази се на дунавској тереси на Ђердапу. Јединствена култура овог локалитета трајала од око 8.000. до 4.500. године пре наше ере и представља једно од првих стецишта човека на глобалном нивоу.
Због своје лепоте и богате историје, Ђердапска клисура спада међу најпосећеније природне атракције у Србији.
Успавани вулкан Островица
У геолошкој прошлости, на простору данашње Србије, вулкански рад био је интензиван и захватао је велике површине. Планина Рудник има неколико давно угашених вулкана, међутим, најпознатији је Острвица, или Островица, на ком се налазе и остаци средњевековног утврђења. Како пише “Политика”, планинари тврде да није тешко доћи до надморске висине, односно врха који износи 758 метара. Иде се Ибарском магистралом до скретања за насеље Рудник, затим ка селу Варнице одакле води маркирана стаза. Након ливаде и шуме, следи успон по стенама, који на неким местима изгледа опасан, али се да савладати. А када се, за око 45 минута, стигне до врха који доминира простором – заталасаном Шумадијом, пред хоризонтом људска чула дрхте.
Уколико тражите праву авантуру, Островица је дестинација на којој ћете осетити све чари природе на једном месту. Иначе, 2009. године Островица је проглашена за споменик природе на површини од готово 14 хектара.
Најбољи дипломци медицинских факултета надају се каријери у Србији
Преузмите андроид апликацију.
