Уговор о донацији ЕУ од 8,5 милиона евра, који ће бити подршка изградњи 4. секције Трансбалканског електроенергетског коридора од Бајине Баште до граница са Црном Гором и БиХ, потписан је данас у Владе Србије.
У присуству амбасадора ЕУ и Немачке, Емануеле Жиофреа и Анке Конрад, уговор о донацији потписали су министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић, министарка за европске интеграције Тања Мишчевић, директорка Електромреже Србије Јелена Матејић и Директор канцеларије немачке развојне KfW банке Ридигер Хартман.
Ђедовић је оценила је да изградња 4. секције Транбалканског коридора за пренос електричне енергије још један корак ка подизању енергетске стабилности и сигурности у снабдевању грађана и компанија у Србији.
Оценила је да ће са тих нових 83 километра далековода, који ће бити изграђени до 2027. године, снабдевање бити сигурније и подсетила да су у оквиру истог коридора већ повезани Румунија и Панчево, те Крагујевац и Краљево.
Ђедовић је казала да оваква повезивања омогућавају да веће количине обновљивих извора енергије могу да буду уграђене у мрежу, што је битно за зелену транзицији.
„Радимо на припреми изградње за РХЕ Бистрица. Овај коридор има значај и за ту инвестицију“, рекла је министарка.
Оценила је да Трансбалкански коридор враћа Србију на мапу енергетских коридора Европе, као транзитну земљу од Румуније преко Црне Горе до Италије, те омогућава већу размену енергије и сигурност снабдевања.
Навела је да министарство планира даља улагања у преносни систем кроз градњу панонског коридор кроз Војводину, те јачање мреже у централној Србији, као и боља повезивања са Бугарском и додатно са БиХ.
Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић оценила је да је уговор о донацији значајан за евро интеграције и билатералну сарадњу са Немачком.
Оценила је да се ради о пројекту значајном за зелену транзицију и енергетску ефикасност.
Мишчевић је навела да је Коридор пројекат од регионалног значаја и повезује Србију како са чланицама ЕУ – Румунијом и Италијом, тако и са Црном Гором и БиХ.
Истакла је да се тако мреже надограђују и да доприносе стабилнијем, поузданијем и сигурнијем снабдевању становништва и привреде електричном енергијом.
Министарка је поручила да овакви пројекти доприносе ономе што је и корист од евро интеграција а то су напредак, привредни раст и корист за грађане.
Мишчевић је подсетила да је ЕУ обезбедила 165 милиона евра буџетске подршке за најугроженије грађане и мала и средња предузећа за плаћање рачуна за електричну енергију.
Навела је да ЕУ у Србији улаже у пројекте за развој солара, ветра, гасне интерконекције, енергетске ефикасност, те да је зелена агенде важан елемент нашег развоја
Директорка ЕМС Јелена Матејић је оценила да је уговарање 4. секције велики корак ка завршетку реализације Коридора и да ће се потрудити да пројекат који има регионални значај буде завршен пре рока или у року.
Подсетила да је прошле године завршена друга секција тог коридора, те да ће трећа бити готова до 2026. године.
Оценила је да је тај коридор највећа икада инвестиција за ЕМС, а да ће изградњом 4. секције бити повезани Бајина Башта са Црном Гором и Босном и Херцеговином и тако повезани преносни системи три земље.
Матејић је рекла да је ЕМС од 2011. године имао укупно 380 милиона евра инвестиција и да очекује да до 2035. године инвестиције у преносни систем буду 900 милионе евра.
Ридигер Хартман је оценио да је потписивањем договорен најважнији део слагалице улагања у Трансбалкански коридор.
Истакао да је тај коридор важан за повећавање удела енергије из обновљивих извора у Србији (ОИЕ) и унапређене комплетне електромреже.
Додао је да нема никакве сумње на основу досадашњих искустава да ће изградња и четврте секције од Бајине Баште ка Црној Гори бити успешно урађена.
Амбасадорка Немачке Анке Конрад оценила је да Коридор помаже интеграцију Србије и региона у европски енергетски сектор,
Навела да је да криза због рата у Украјини показала да су потребни удружени напори на пољу суочавања са енергетском кризом а не појединачна решења.
Подсетила је да Немачка 20 година пружа подршку у развоју енергетског сектора Србије те да се тако стварају бољи основи за енергетску безбендост и бољу регионалну сарадњу.
Шеф делегације Европске комисије у Србији Емануел Жиофре упоредио је Трансбалкански коридор са аутопутем за пренос електричне енегије између Србије и ЕУ.
Истакао је његов значај за безбедније и боље снабдевање електричном енегијом и зелену енергетску транзицију.
Оценио је да је Коридор резултат добре сарадње и заједничких напора за стабилно снабдевање и што већи удео ОИЕ.
Жиофре је рекао да Европа још једном показује како може да помогне Србији на путу ка ЕУ, и навео да је далековод ка Црној Гори и Босни и Херцеговини један од важнијих на паневропском плану повезивања у преносу електричне енергије.
Навео је да је то повезивање важно у балансирању читавог енергетско тржишта и да је још један доказ добре сарадње, односно да се заједно може више.
Жиофре је подсетио на буџетску подршку ЕУ коју је Србија добила за превазилажење енергетске кризе и за активирање нових зелених пројеката.
Преузмите андроид апликацију.
