Године обележене турбуленцијом и ратом, пропраћени су једном од најплодотворнијих епоха српске уметности, самим тим и кинематографије. Мотиви рата били су непреснушна мотивација за редитеље, који су своје погледе на стање у држави анализирали на платну, најчешће кроз сатиру.
Свако ко је живео у то време имао је своје погледе на ситуацију, као и своје разлоге и узроке. Међутим филмови које ћемо данас представити су су махом приказивали последице.
Имајте у виду да је следећа листа поређана хронолошки, а не по квалитету, ту квалификацију ћемо оставити вама.
Тито и ја – 1992
Редитељ хитова попут „Специјално васпитање“ и „Национална класа“, Стефан Марковић у свом филму „Тито и ја“ кроз дечију тачку гледишта приказује чињеницу да бављење формом без садржаја води сваки подухват у пропаст. Нешто што је било евидентно у бившој СФРЈ.
Прича која прати фасцинацију десетогодишњег дечака Титом, која је приказана као огледало народа који је 1950-их величао свог маршала, међутим како дечакова залуђеност председником јењава, он схвата да су његови родитељи заправо ти у којима треба да тражи идоле.
Глумци и улоге:
Димитрије Војнов – Зоран
Лазар Ристовски – Раја
Предраг ‘Мики’ Манојловић – Отац
Аница Добра – Мајка
Оливера Марковић – Бака
Богдан Диклић – Теча
Љиљана Драгутиновић – Тетка
Раде Марковић – Деда
Војислав ‘Воја’ Брајовић – Јосип Броз Тито
Милутин Дапчевић – Кенгур
Редитељ:
Горан Марковић
„IMDb“ оцена: 8.0
Ми нисмо анђели – 1992
Деби филм Срђана Драгојевића „Ми нисмо анђели“ се и дан данас сматра култном комедијом. Оваква комедија је лансирала редитеља, којем је она користила као улазница за озбиљније пројекте, које су прославиле српског режисера. Тај урбани хумор филма, хрпа поп-културних референци, па и начин на који је филм написан, режиран, снимљен, монтиран и одглумљен је нешто за чиме наша кинематографија данас вапи.
Филм прати Николу, београдског заводника, либералног апсолвента књижевности, чија су највећа занимација – жене, алкохол и добар провод. Радња филма спаја елементе романтичне и чисте комедије са критиком друштвеног стања.
Глумци и улоге:
Никола Којо – Никола
Милена Павловић – Марина
Бранка Катић – Буба
Срђан ‘Жика’ Тодоровић – Ђаво
Урош Ђурић – Анђео
Соња Савић – Марта
Зоран Цвијановић – Ђура
Предраг ‘Мики’ Манојловић – Милан
Богдан Диклић – Павле
Редитељ: Срђан Драгојевић
„IMDb“ оцена: 8.3
„Underground“(Подземље) – 1995
Године када је изашао био је српски кандидат за Оскара у категорији филм ван енглеског говорног подручја, и представља прави бисер када су у питању филмови Емира Кустурице.
Радња се одвија за време нацистичке окупације Београда. Прича говори о породицама које се скривају у подземним одајама и уз помоћ пустоловног профитера производе оружје за покрет отпора против окупације.
Заплет настаје када и након рата породице остају у подземљу, због преваре њиховог сарадника. Наиме, он обмањује породице, пуштаћуји им фиктивне звуке рата, како би наставили да производе оружје за њега.
Глумци и улоге:
Лазар Ристовски – Петар Попара Црни
Предраг Манојловић – Марко Дрен
Славко Штимац – Иван Дрен
Срђан Тодоровић – Јован
Бора Тодоровић – Голуб
Редитељ: Емир Кустурица
„IMDb“ оцена: 8.1
Лепа села лепо горе – 1996
Једно је радити филм инспирисан истинитим догађајима, а друго је снимати филм док се догађаји (рат) одвијају на неколико километара од вас. Статисти у најупечатљивијем остварењу Срђана Драгојевића били су прави војници, распоређени на борбеној линији, која се налазила на неколико километара од сета. Ратна тематика филма „Лепа села лепо горе“ дирала је најтање жице нашег народа и стекао је невероватну популарност у региону.
Филм прича причу о пријатељству зачетом у детињству, које испада из свог калупа, због мотива рата и мржње, који су инспирисани спољним утицајима.
Глумци и улоге
Драган Бјелогрлић – Милан
Никола Пејаковић – Халил
Никола Којо – Веља
Бата Живојиновић – Гвозден
Зоран Цвијановић – Брзи
Драган Максимовић – професор Петар
Редитељ: Срђан Драгојевић
„IMDb“ оцена: 8.7
Лајање на звезде – 1998
Филм „Лајање на звезде“ је аномалија у кинематографији ових простора 1990-их, јер у њему нема рата, нема политичара, нема псовања, а ни голотиње. Врло пристојно упакована прича о томе како свако може наћи своје место под сунцем и некога да му под њим прави друштво је за аудиторијум представљао бег од стварности.
Филм описује догодовштине матураната гимназије – њихове ситуације на часовима, ван школе, али и на екскурзцији. Читаву причу прати једна посебна љубав између два ђака у одељењу.
Глумци и улоге
Драган Мићановић – Михаило Кнежевић – Филозоф
Наташа Шолак – Даница Јанковић
Никола Симић – директор гимназије
Велимир Бата Живојиновић – проф. природних лепота Божовић
Александар Берчек – проф. хемије Слободан Лазаревић
Богдан Диклић – проф. историје Ђуро Драгићевић
Драган Јовановић – проф. фискултуре Градимир Стевић
Никола Ђуричко – Милић Гавранић – Тупа
Исидора Минић – Милена Кохеза
Редитељ: Здравко Шотра
„IMDb“ оцена: 8.7
Црна мачка, бели мачор – 1998
Након што га је Европа осудила за ширење српске пропаганде у „Подземљу“, Емир Кустурица је запретио ће оставити режију. Ипак, ексцентрични редитељ се вратио на сцену у само њему једниственом маниру – ромском романтичном комедијом са екцесним ликовима, који су му донели Сребрног лава за режију на фестивалу у Венецији.
Још једна ромска прича, коју прате пороци, криминал и наравно љубав, одушевила је гледаоце широм региона, како због заплета, тако и због сјајних музичких нумера из филма за које је био задужен Неле Карајлић.
Глумци и улоге
Бајрам Севердзан – Матко Дестанов
Срдјан ‘Жика’ Тодоровић – Дадан Карамболо
Бранка Катић – Ида
Флоријан Ајдини – Заре Дестанов
Љубица Адзовић – Сујка
Забит Мемедов – Зарије Дестанов
Редитељ: Емир Кустурица
„IMDb“ оцена: 8.0
Ране – 1998
Срђан Драгојевић се у сваком филму храбро хвата укоштац са стварношћу око себе. Овај пут приказује друштво где се поштење и рад готово и не исплате и где се преко ноћи постаје богат, али на један изопачен и ненормалан начин. Поред тога, овај филм бави се темом издаје и опраштања као и њиховим утицајем на пријатељство.
Радња филма прати дешавања током 1990-их, тенкови из Београда иду на Вуковар, а два клинца која израстају у криминалце, јер у безумљу око њих не могу ништа друго ни постати, не схватају ништа што се догађа и које су то ирационалне силе обликовале свет у којем живе.
Глумци и улоге
Душан Пекић – Пинки
Милан Марић – Шваба
Драган Бјелогрлић – Куре
Бранка Катић – Сузана
Предраг ‘Мики’ Манојловић – Стојан
Горица Поповић – Невенка
Весна Тривалић – Лидија
Андреја Јовановић – Дијабола
Никола Којо – Бибер
Редитељ: Срђан Драгојевић
„IMDb“ оцена: 8.0
Нож – 1999
Често су филмске адаптације само бледе реплике књижевних дела, међутим филм „Нож“ је и на екрану успео да преслика поруку са написаним на страницама књиге.
Рађен према истоименом роману Вука Драшковића, Нож кроз неколико људских судбина нуди одличан приказ бесмисла рата и свега онога што он оставља за собом. Бави се трагањем за идентитетом и проналаском породичних корена, који често могу бити велики терет за појединца.
На том путу трагања, пут до истине и онога што тражимо зна бити веома болан. Емотивно снажна и потресна, ова драма дотиче се и судбине наших простора, често оптерећених разним ратовима и историјама, који нас попут неког проклетства у континуитету прате.
Глумци и улоге
Зарко Лаусевиц – Алија Османовић
Бојана Маљевић – Милица Јанковиц
Александар Берчек – Халил ‘Сиктер’ Ефендија
Љиљана Благојевић – Рабија Османовиц
Петар Божовић – Сабахудин Ага
Велимир ‘Бата’ Живојиновић – Нићифор Југовић
Никола Којо – Милан Вилењак
Светозар Цветковић – Селим Османовић
Јосиф Татић – Кемал Османовић
Драган Николић – Хоџа Валија Османовић
Редитељ: Мирослав Лекић
„IMDb“ оцена: 8.5
Заокружили смо и ову филмску епоху, а нашу листу филмова који су обележили 80-те године, можете погледати на линку испод.
Преузмите андроид апликацију.
