Дом здравља “Нови Сад” у сарадњи са Градском управом за здравство спроводи пројекат: “Превенција, препознавање и третман постпарталне депресије”.
Планирано је, да се до краја године, одржи 25 радионица у просторијама школе за труднице, у Градском центру за пронаталитетну политику (Алмашка 4).
Прва радионица одржава се данас од 16:00-18:00 чaсова.
Пројекат је намењен трудницама у осмом месецу трудноће, будућим очевима али и свима онима који желе да се ближе информишу о овој теми. Предавања ће држати др Љиљана Станишић, специјалиста гинекологије и акушерства И Невена Студен, психолог.
Депресија, названа болешћу модерног доба, не бира године живота, пол и животни циклус. Својом учесталошћу намеће се као приоритетна тема менталног здравља. Као психијатријска категорија спаде у групу поремећаја расположења која је праћена променом укупног нивоа активности и често је у вези са стресним догађајима и ситуацијама.
У односу на специфичност периода у коме се јавља и стресне околности, издваја се постпорођајна депресија (ППД). Постпорођајна депресија је поремећај расположења који се јавља након порода, а као одговор на новонастале животне промене које доноси рођење детета. Процењује се да погађа око 15% жена (породиља). Наведени проценат није занемарљив као ни чињеница да се о овом проблему мало говори.
Постпорођајна депресија се може јавити после сваке трудноће (не искључиво после прве) као и код очева (у мањем проценту).
Попут осталих депресија, према интезитету се дели на благи, умерени и тешки поремећај расположења. Потребно је направити разлику између постпорођајне депресије и стања постпорођајне туге, познатог под називом бабy блуес. Бабy блуес је стање помешаних осећаја велике среће и неодређене туге, забринутости и исцрпљености које пролази спонтано до две недеље након порода.
Симптоми ППД трају дуже, интензивнији су и не пролазе спонтано. Иако се ППД јавља најчешће у периоду прве недеље до месец дана након порођаја, дијагноза се поставља и током целе прве године након порода.
Најчешћи симптоми постпорођајне депресије су: плачљивост, туга, нагле промене расположења, отежана концентрација, анксиозност, проблем са спавањем и апетитом, повлачење, негативне мисли, иритабилност, исцрпљеност, губитак интересовања, осећај заробљености, губитка контроле, кривице, сумња и страхови везано за бригу о беби.
О самом узроку депресије се не би могло са искључивошћу и конкретношћу говорити, али се претпоставља да се групишу и комбинују хормоналне промене, физички, емоционални, генетски и друштвени фактори. Приоритет за размишљање и деловање над узроцима имају ризици за појаву ППД.
Најчешћи ризици су пренатална депресија и анксиозност, историја депресивних епизода, бабy блуес, скорашњи стресни догађаји, ниско самопоуздање, одсуство партнерске и социјалне подршке, трауматични порођај, здравствени проблем новорођенчета, лош социоекономски статус, нежељена трудноћа.
Иако се о њима нерадо говори, последице постпорођајне депресије су значајне.
Пролонгирање и продубљивање депресивне кризе може да уведе у стање озбиљне клиничке депресије која са својом симптоматологијом значајно нарушава квалитет живота како мајке тако и детета и захтева озбиљнији терапијски третман.
Недијагностикована и нелечена депресија може да прерасте и у озбиљнију психијатријску категорију, постпорођајну психозу.
Последице које се директно тичу детета односе се на редуковану интеракцију мајке и бебе у смислу недостатка пажње, одсуство додира као и вокалне и визуелне комуникације, што нарушава равнотежу и спокој детета, отежава и ремети адекватан развој.
Поред односа мајке и детета трпе и партнерски однос, те породица као систем.
Упознати се са симптомима, узроцима и ризицима постпорођајне депресије од великог је значаја како за друштвену заједницу која пружа психосоцијалну помоћ тако и за будуће родитеље и њима блиске особе како би се учесталост проемећаја и последице истог смањиле.
Преузмите андроид апликацију.
