Једна од најпознатијих зграда у Новом Саду налази се на углу Улице Игњата Павласа и Булевара Михајла Пупина, а у питању је зграда Дома новосадске трговачке омладине.
За подизање зграде Дома Новосадске трговачке омладине најзаслужнији су знаменити новосадски трговачки гиганти Никола Танурџић и Милош Ралетић.
Они су, уз новац добијен продајом старе куће, од банака обезбедили и повољне кредите с ниским каматама.
Такође, обилазили су предузећа, фабрике и значајније трговачке куће, те су успели да сакупе 100.000 динара.
Градња објекта, према пројекту чувеног новосадског архитекте Ђорђа Табаковића почела је 7. маја 1931. године, када је освећен камен темељац, а завршена је годину дана касније.
Ђорђе Табаковић користио је модеран архитектонски језик: раван кров, тврду обраду габарита, примену нових материјала, као и одбацивање фасадног украса као естетског помагала.
У лето 1934. освећењу овог здања присуствовао је и сам краљ Александар I Карађорђевић.
Чињеницу да је краљ присуствовао отварању њихове палате на Булевару краљице Марије (Данас Булевар Михајла Пупина), новосадски трговци дуго су поносно истицали.
Специфичност по којој се грађевина истиче је полукружни плитак балкон на првом спрату, а на врху зграде централно место некада је заузимала гипсана фигура седећег Меркура, симбола трговине.
Ова импресивна јавна скулптура која се налазила на врху зграде рад је познатог новосадског међуратног вајара Карла Барањија.
Барањи је представио фигуру античког бога, у класичној, полулежећој пози.
Били су присутни и сви Меркурови симболи и атрибути као гласника богова и бога трговине, профита и путовања – крилате сандале и кацига као и штап са змијом (кадуцеј).
Композиција је била широка око шест метара, а висине око два, тако да је у то време, почетком тридесетих година, била једна од највећих (кровних) скулпторских апликација у читавој земљи.
Мада је била предвиђена да буде изведена од чврстог материјала, тада популарног вештачког камена, скулптура је због тежине и евентуалног нарушавања статике читаве зграде, на крају изведена од порозног материјала, бојеног гипса који је потом премазан одређеним заштитним средствима, те се могло очекивати да неће преживети неко озбиљније време.
Тако се и десило те је скулптура, већ после годину дана неповратно уклоњена.
Једино сведочење о њеном постојању су ретке фотографије Дома трговачке омладине на основу којих је тешко дати њен прецизнији опис.
Иако је било предлога да се уради реплика скулптуре Меркура која се некада налазила на врху зграде Дома новосадске трговачке омладине, та идеја никада није заживела нити је спроведена у дело.
У згради су биле вечерња школа, библиотека, књижара и свечана сала, затим канцеларије трговачке омладине, просторија за њене друштвене програме, као и стамбени део и пословни простор.
У партерном појасу налазили су се локали и апотека на углу, мада је првобитно била планирана Задруга Срба привредника.
На самом углу зграде, у њеном приземљу била је Дивилдова апотека, затим је дуго година и све до недавно ту била смештена градска, а данас је приватна апотека.
Након Другог светског рата, зграда је добила и четврти спрат, који је раније био наглашен само на централном делу, а шездесетих година прошлог века спојена је са суседним Трговачким домом, у којем је до изградње најновије зграде РТВ-а на Мишелуку био смештен Радио Нови Сад.
Када пишемо о Дому новосадске трговачке омладине, требало би пар редака да напишемо о удружењу за чије потребе је зграда грађена.
Оснивање Дома новосадске трговачке омладине требало је да утиче на васпитање српског трговачког подмлатка и подизање домаћег трговачког сталежа на што виши ниво.
Први оснивачки састанак Новосадске трговачке омладинe био је 18. марта 1902. године.
Тада је Жарко Слепчевић, свршени студент будимпештанске Високе трговачке академије, изнео свој концепт о раду и правилима Новосадске трговачке омладине, као сталешке организације које ће националном трговачком сталежу условити социјално осигурање и пружити потпуну националну независност, да се одупре најезди бивше аустроугарске страховладе.
У оквиру Новсадске трговачке омладине постојале су певачке, музичке, драмске, туристичке и друге просветне секције.
Након 1945. године, цела зграда је национализована, а просторије Новосадске трговачке омладине преуређене су у станове.
Преузмите андроид апликацију.
