Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је данас да реч Шушњар код српског народа изазива осећај бола, туге, жалости, ужаса и направде, а крици мучених и убијених више од 5.000 Срба и око 50 Јевреја и „данас чују само наше уши и разарају нашу душу, док су сви други и глуви и неми на сва српска страдања у 20. веку којих је било и превише“.
„Шушњар је место монструозног злочина, место геноцида, на којем су усташе, и хрватске и муслиманске, за само четири дана, од Огњене Марије до Илиндана 1941. године, на стравичан начин убиле више од 5.000 невиних Срба и 50 Јевреја и то, као по неком неписаном правилу, на велике православне празнике, како то и раде највећи монструми и зликовци“, истакао је Додик за Срну поводом обележавања 83 године од стравичног злочина у НДХ, најкрвавијој држави у историји Балкана, над Србима и Јеврејима у Шушњару код Санског Моста.
Он је навео да је НДХ формално створена 10. априла 1941. године и одмах је почела да измишља разне мере како би Србима загорчала живот, а све са циљем да их натера да размишљају о напуштању својих вековних огњишта или преузимању католичке вере.
Додик је подсетио да је режим НДХ законом прогласио Србе, Јевреје и Роме нижом расом, забранио ћирилицу, укидао православне верске школе, насилно покатоличавао православце, отпуштао Србе и Јевреје из службе, одузимао им имовину, хапсио, депортовао.
„У програму те државе било је набројано које све мере треба да буду уведене како би се цела територија НДХ очистила од Срба. Утврђено је да се једна трећина Срба побије, једна преведе у католичку веру, а једна трећина протера у Србију. Не могу данас а да се не сетим злокобних речи усташког штаба и чиновника НДХ Виктора Гутића који је на збору у Санском Мосту јуна 1941. рекао: ‘Друмови ће пожелети Србаља, а Србаља нигде бити неће’, или његове поруке: ‘Сви непожељни елементи, (мислећи на Србе, Јевреје и Роме), биће у најкраћем року убијени, тако да ће им ускоро бити затрт сваки траг, а једино што ће остати биће зло сећање на њих’ „, истакао је Додик.
Иако су Сански Мост и околина били насељени претежно српским становништвом, рекао је Додик, речи усташе Гутића су се обистиниле – Срба није више било, сви су поклани, обешени, силовани, мучени, запаљени и бачени у јаму.
Нажалост, додао је он, монструмима и зликовцима није било важно да ли је реч о детету у колевци, девојкама, голобрадим младићима, женама или немоћним старцима, клали су и убијали све редом и то само зато што су Срби и то је сва њихова кривица, и онда и сада, јер сметамо што смо Срби, хришћани, православци.
„Те 1941. године, у дане великих верских празника, у јамама на Шушњару свој мир и спокој на најгори могући начин нашло је више од 5.500 Срба и 50 Јевреја. Усташе су српски народ одводили у колони и клали над јамом. Према сведочењима оних ретких који су успели да побегну, крв је данима извирала из земље након монструозног и злочиначког усташког пира“, истакао је он.
Он је нагласио да се о Шушњару данас мора говорити са посебним пијететом и тугом и да се не сме дозволити да те жртве „због нашег заборава поново страдају, јер ако заборавимо злочине над својим народом чинимо највећи грех и они нам никада то не би опростили“.
Председник Српске је нагласио да су о овом геноциду, као и о многим другим геноцидима и стравичним злочинима над Србима комунистичке власти деценијама ћутале и прикривале истину ко су жртве, а ко злочинци да им они мртви не би кварили слику и „идилу“ о наводном братству и јединству у бившој Југославији.
Он је подсетио да је тек 1971. године направљен споменик, „боље рећи скаламерија“, на којем није писало ко су жртве ко зна којег по реду геноцида над Србима у 20. вијеку.
„Исто тако данас раде у Сарајеву, постављају споменике без навођење имена страдалих, као што је урађено на Казанима. Имамо жртве, али немамо њихова имена, јер су те жртве српске и на тај начин се крије истина о нашем огромног страдању и погромима над нашим народом. То је оно што боли, минимизирање злочина над Србима пред којима је био живот. Од нас се стално тражи да заборавимо своје жртве и злочине почињене над њима, а са друге стране треба да се извињавамо јер смо се бранили управо зато да нам се не би догодили нови Шушњари, Гаравице, Брод на Дрини, Пребиловци, Братунац, Сарајево…“, нагласио је Додик.
Према његовим речима, данас муслимани упорно желе Србима да ставе етикету геноцидног народа, обмањујући и себе и свет, а у само пар дана јула и августа 1941. године њихови преци, удружени са усташама и нацистима, убили су 5.500 Срба у Санском Мосту, 1.000 у Босанској Крупи, 2.000 у Кључу, 1.500 у Приједору, и више од 12.000 Срба на Гаравицама код Бихаћа.
„И шта је то!? То није злочин, није геноцид!? Није злочин ни деценијама крити истину о српском страдању. Све то није било ни у уџбеницима историје. Тек последњих година сазнајемо о размерама злочина и геноцида над српским народом“, нагласио је Додик.
Он је рекао да је људски и хришћански да се човек извини за сваку неправду учињену према неком другом и да тражи опрост да се никад тако нешто не понови, а све друго је лицемерје и лаж.
„Ко се то извинио и затражио опрост од Срба за злочине почињене на Шушњару и бројним другим местима? Нико и никада! Још да буде горе, деценијама се крила истина и стога нисмо на време разумели величину трагедија које су нам се дешавале у протеклим ратовима. Наивно смо веровали да се то не може поновити, да се никада више неће десити, а ево видели смо да може, па смо опет у последњем Одбрамбено-отаџбинском рату доживели злочине, етничка чишћења, егоздусе. Само са подручја региона Санског Моста поново је протерано скоро целокупно српско становништво и једино је Оштра Лука сачувана захваљујући томе што је остала у Републици Српској“, указао је Додик.
Председник Српске је констатовао да је Српска једини гарант опстанка Срба на овим просторима и једина сигурна лука да се више не понове Шушњари, Гаравице, Братунац, Сарајево, Брод на Дрини.
„Ми у Републици Српској желимо да рата никада више не буде и да се овакви злочини никоме не понове и зато се боримо за поштовање слова Дејтона, да живимо у дејтонској БиХ у којој ће три равноправна народа и два ентитета имати своја права, али и обавезе, где ће домаћи изабрани политичари разговарати, договарати се и доносити одлуке консензусом, а не да се шири мржња и србофобија.
Према његовим речима Република Српска жели да се развија, а не да тапка у месту од 1995. године.
„Своје жртве никада нећемо, не желимо и не смемо да заборавимо. Много смо страдали да би то олако препустили забораву. И нико не треба да заборави своје страдале, али ни туђе да омаловажи. Свака жртва је жртва, свака суза је суза и свака бол је бол“, закључио је Додик.
Bivši član terorističke OVK Ramadani od danas u kućnom pritvoru
Преузмите андроид апликацију.
