Министар спољних послова Србије Марко Ђурић изјавио је да је чланство у ЕУ стратешко опредељење Србије и да ће наша земља бити спремна да постане део ЕУ до 2027. године.
Он је навео и да нова влада наставља са својом агендом, а да је приоритет у спољној политици консолидација постојећих односа и изградња нових, на свим меридијанима.
„Наше стратешко позиционирање и пут којим смо ишли неколико година је пуноправно чланство у Европској унији. Србија ће до 2027. године завршити све суштинске реформе, политичке, институционалне, економске и правне и биће спремна да постане део европске породице, рекао је у интервјуу италијанској агенцији Нова шеф српске дипломатије.
Упозорио је, међутим, да пуноправно чланство такође подразумева „потпун и једнак приступ изборним правима и процесима доношења одлука“, као и заједничке дужности и одговорности.
Ђурић је, истовремено, изразио наду да ће се процес проширења ЕУ на Западни Балкан вратити у центар пажње европских институција.
„Морам да поновим да Србија неће бити једина која ће имати користи од чланства у ЕУ. Сама Унија ће јачати, јер ће имати додатну економију, стабилну и брзо растућу економију, нагласио је он, додајући да ће ЕУ у Србији добити и стратешку позицију коју наша земља заузима у југоисточном квадранту Европе.
Он је додао да се Србија може похвалити пријатељствима која датирају још из времена Покрета несврстаних, са земљама Азије, Африке и Латинске Америке што ће такође представљати снажан допринос са наше стране ка ЕУ.
Управо нека од „историјских пријатељстава тренутно представљају тачку трвења између Београда и Брисела као што је одбијање увођења санкција Русији, наводи агенција Нова.
Министар Ђурић је одговорио на то подсећајући да је Србија од почетка рата у Украјини гласала за све резолуције УН у корист територијалног интегритета Кијева.
„Србија је посвећена миру и прекиду ватре. Покушавамо да изразимо солидарност са украјинским народом: добро разумемо њихову патњу, јер смо и ми, 90-их година прошлог века, морали да се суочимо са тешким временима. Желео бих да истакнем да 93 одсто све помоћи која се са Западног Балкана шаље Украјини долази из Србије, истакао је он, додајући да је Украјина за нас пријатељска земља, која поштује наш територијални интегритет и наш национални суверенитет.
Ђурић је навео да због наших специфичности по овом питању Србија нема исту спољну политику као друге земље чланице ЕУ.
Србија се може похвалити традиционално добрим и пријатељским односима са обе земље укључене у сукоб. Русија не само да није признала једнострано проглашену независност Косова, већ подржава став Србије по неколико других питања. Србија ће искористити сваку прилику да позове на мир, надајући се да ће се оружани сукоб што пре окончати, истакао је он.
Шеф српске дипломатије истакао је такође да Србија „пажљиво прати резултате избора који су управо одржани у ЕУ, напомињући како је нови састав Европског парламента свакако прилика за изградњу „нова мрежа пријатеља.
Da li je Srbija spremna za budućnost? Odličan položaj uz ekološke izazove – od nas zavisi!
Преузмите андроид апликацију.