Измене у школском систему у Србији уведене са циљем јачања васпитне функције школе, а које су обележиле почетак 2023/24 школске године су оправдане, изјавила је министарка просвете Славица Ђукић Дејановић и истакла да је неопходно и даље радити на томе да у образовању родитељи, ђаци, наставници и професори имају подједнако удела.
Министарка је за Танјуг рекла да се догађаји као што је трагедија у Основној школи „Владислав Рибникар“ не могу ни предвидети, ни у потпуности спречити, али да је потребно усмеравање на понашање деце и ван школе.
„Оно што смо предузели почетком школске године, у септембру, чини ми се да је било врло оправдано и да морамо и даље радити на јачању васпитне улоге школе. Стицање врлина, усмеравање на понашање деце у школи, али и ван школе, много више знања о томе шта се у душама тих младих бића, деце, догађа и у основној и средњој школи, па и у предшколском узрасту, мора бити наш заједнички задатак“, рекла је Ђукић Дејановић.
Указала је да упутства која је Министарство издало школама у вези са васпитном улогом и вредностима које као врлину треба неговати кроз школски систем, у заједништву са родитељима, представљају један од циљева на ком је неопходно радити и даље.
На питање да ли су као Министарство задовољни постигнутим резултатима увођења и спровођења мера почетком ове школске године и тиме како су препоруке усвојене, министарка је рекла да нису незадовољни оним што је учињено и истакла да су просветни радници врло упорно радили од 1. септембра.
„Радили су на томе да се више разговара о менталном здрављу деце, породицама из којих долазе, систему вредности. О томе колико једно дете у себи треба да негује емпатију. Колико има разумевања за свог друга, посебно оног који је сензитиван, који има неку различитост, а коју смо склони и као друштво некада више да исмевамо, него да је разумемо. То су неки задаци образовања на којима су просветни радници врло упорно радили ове школске године и ја им се заиста на томе захваљујем“, рекла је Ђукић Дејановић.
Када је реч о односу школе и породице као примарне друштвене групе у васпитању, министарка је указала да тачка споја порука које из родитељског амбијента деца добијају и оних које добијају у школи треба да буде синхронизована и да је са тим циљем покренута пракса отворених родитељских састанака, где су истовремено и наставници и деца која то желе и родитељи.
„Родитељи бескрајно воле своју децу и често немају објективан угао гледања. Кренули смо са праксом отворених родитељских састанака и разговарали на неке теме које делују као периферне, као што је значај физичког здравља у обезбеђењу доброг менталног функционисања детета и о томе колико је важно да и родитељи и наставници подржавају физичку активност. На тај начин се од наизглед периферних тема може ићи ка сложенијим темама, да се споје ставови родитеља и наставника – да дете кад одлази у школу добија поруку да су у школи наставници оно што су мама и тата у кући“, истакла је министарка.
Додала је да, ако професор каже да нешто није у реду, дете мора да се замисли и да о томе разговара са својим родитељима.
Ђукић Дејановић је истакла да разредне старешине имају све већу улогу, јер иако не могу да познају „у душу“ сваког од 30 ученика у одељењу, познају три, четири различита типа деце.
„Просечне деце, оне који су повучени у себе, оне који су врло отворени, оне који су склони прављењу, па и неких инцидентних ситуација. И мораће да имају различит приступ према родитељима свих тих категорија. Због тога смо сматрали да су и награда и то минимално повећање финансија које добијају разредне старешине у процесу награђивања неопходно и мислим да је то било потребно“, рекла је министарка.
Када је реч о инфраструктурним пројектима у претходној години и оним који су планирани за ову годину, министарка је у 2023. години посебно истакла предшколско образовање и заједнички пројекат са Светском банком у вредности од 47 милиона евра за изградњу 23 предшколске установе у 22 јединице локалне самоуправе.
„То није само изванредан простор, изванредан намештај, дидактичка средства, то су потпуно нови програми рада са децом. Васпитачице су едуковане да креативност деце користе као иницијативу за начин рада. Учење кроз игру и у том предшколском узрасту препознавање евентуалних неадекватности у психомоторном развоју је важно, јер 70 одсто деце, ако се то тада открије, имаће потпуно нормално детињство, отклониће се на време све то што је уочено“, рекла је министарка.
Нагласила је да је посебно рађено и на студентском и ученичком стандарду кроз домове и навела улагање у ученичке задруге кроз које се предузетнички дух деце развија на прави начин.
Што се тиче проблема недостатка наставног кадра, министарка указује да се не само код нас, већ и у свету, неке професије у педагогији просто гасе и да нема интересовања за њих.
„Код нас је то математика, физика, информатика, хемија, енглески, немачки и српски језик. Ми смо у протеклој години давали стипендије оним студентима који на факултетима уче да буду педагози из ових предмета, али нисмо постигли неки јако добар или задовољавајући резултат тиме. Са ректором Београдског Универзитета Ђокићем и деканима одговарајућих факултета сам недавно имала разговор и определили смо се да ћемо заједно са другим министарствима, и пре свега са креаторима и менаџментом поменутих факултета, морати да направимо један стимулативни приступ, да повећамо атрактивност педагошких занимања“, рекла је Ђукић Дејановић.
Додала је да је је посебно важно увидети и у којим регионима којих професија нема довољно.
„Ако будемо урадили оно што смо кренули ове године, а то је да смо у просвети повећали плате за преко 30 одсто од јануара прошле до јануара ове године, ако будемо даље радили на бољем финансијском аспекту плаћања тих људи, ако им будемо обезбеђивали едукације које ће бити стимулисане државом и субвенцијама, континуиране едукације, и водили рачуна да и ако немају довољан фонд часова, они морају имати и економску и стручну сигурност од државе, направити неке почетне кораке“, оценила је министарка.
На питање на који начин повећавати број деце у предшколском васпитању и образовању, посебно деце из осетљивих друштвених група, министарка је рекла да се, осим изградње 23 вртића за 11.000 малишана и едукације кадра, ради на посебном односу према сензитивним групама.
Додала је да предстоји и то да предшколско образовање буде обавезно, али, како је рекла, чим држава буде смогла снаге, пре свега финансијске и у погледу кадра, да то организује.
„Одлазак детета у вртић није само васпитно-образовни рад, то је једно сазревање детета и оне једне битне компоненте социјалног живота, о чему се посебно води рачуна. Посебно кад су сензитивне групе малишана у питању, деца са физичким потешкоћама, ромска деца из нефункционалних породица, деца јако сиромашних родитеља, деца у сеоским подручјима удаљеним од градова“, рекла је министарка.
С обзиром на интересовање студената за логопедију и повећане потребе родитеља за ангажовањем ових стручњака, министарка потврђује да не мали број деце има логопедске сметње.
„Уочено је да не мали број деце има и сметње при изговарању одређених гласова, речи, односно да постоје логопедске сметње. Због тога дефектологија постаје све актуелнија. Неке јединице локалне самоуправе имају више деце са сметњама, неке мање, није ситуација свуда иста. Говор је заправо изражавање мишљења, а мишљење је најделикатнија функција коју и дете и одрастао човек има, стога су дефектолози јако потребни“, рекла је министарка.
Она је нагласила да су стручне сугестије јединицама локалне самоуправе да подршка вртићима и основним школама буде већа на начин да ће својим буџетским средствима предвидети плаћање дефектолога, логопеда који ће, пре свега, радити на откривању говорних сметњи.
Преузмите андроид апликацију.
