Државни секретар у Министарству здравља Мирсад Ђерлек оценио је да постојећа организација рада у здравству оптерећује секундарни и терцијарни ниво и навео да је реорганизација примарне здравствене заштите приоритет ресорног министарства.
Ђерлек у интервјуу за Блиц каже да Домови здравља у нашој земљи нису довољно искоришћени и да у њима може да се збрине око 60, 70 одсто пацијената.
„Домови здравља ће одрадити велики део посла када су у питању кадар, специјалистичке службе, дијагностика и лечење и у ономе што зовемо скрининг – рано откривање болести“, казао је Ђерлек.
На питање какве промене могу да се очекују у здравству, Ђерлек истиче да најпре мора да се настави континуирана политика завршетка инфраструктурних капиталних инвестиција као што су клинички центри.
Наводи да ће Клинички центар у Београду за неколико месеци бити завршен, да радови у Клиничком центру Војводине иду планираном динамиком, те да се у Крагујевцу до краја године очекује да буде расписан тендер за извођаче.
„Набавили смо и сасвим солидну количину изузетно софистициране опреме. Очекујемо да ће нас влада подржати и да ћемо наставити са запошљавањем здравствених радника, као што је било у претходним годинама“, казао је он.
Одговарајући на питање колико је реално увођење норме лекарима, будући да неки лекари обаве велики број прегледа у једном дану, а други неупоредиво мање, Ђерлек каже да је потребно одредити број прегледа које лекар треба да изврши и да ће на основу тога примати плату.
„Потребно је знати колико хирург треба да уради лакших, колико средње тешких, експертских операција. Њима закон дозвољава да раде поподне и приватно, али првенствено мора да се одради посао у државној установи“, казао је Ђерлек.
Сходно томе, Ђерлек каже да ће у државним здравственим институцијама бити промењен и начин финансирања, па ће дијагностички сродне групе (ДРГ) тачно бележити ко колико уради и на тај начин ће се бодовати њихов рад.
„Свака операција и преглед имају свој бод, величину, тежину тог прегледа и на крају ће финансијска служба обрачунати плату сваком појединцу. То је једини начин да дођемо до тога да се прво потрудимо да зарадимо сви ми у државној установи плату, а после подне нико никоме не брани да ради приватно“, каже он.
Он се осврнуо на нову праксу заказивања прегледа током читавог месеца која је почела 10. децембра, додајући да се сада не могу очекивати неке драстичне промене, али да према подацима ресорног министарства за неких 10, 12 одсто има побољшања.
„Очекујемо стабилизацију у марту. Ту ће нам помоћи нормативи, јер не може лекар сам да одређује колико ће прегеда да има, него ће норматив дати стручне службе“, казао је он.
На питање да ли нам због појаве малих богиња прети епидемија, Ђерлек каже да су здравље и и животи деце на првом месту и да је неприхватљиво да се понови сценарио из 2017. године, када је забележено 15 смртних случајева, од којих неколико деце.
Додаје да се сада реаговало брзо, те да је урађена ревизија целе картотеке широм Србије и да су позвани родитељи да дођу сва деца која нису вакцинисана.
„Морали смо да посегнемо и за прекршајним пријавама. Сваки родитељ мора да одговара за своје дете, јер ако држава води рачуна о нашој деци, онда и ми имамо неку личну одговорност „, казао је Ђерлек.
Преузмите андроид апликацију.
