Европска унија ће у идућих неколико недеља разговарати о томе да ли треба заједнички да позајми више новца као одговор на изазове које је узроковао руски напад на Украјину, најавио је данас европски комесар за економију Паоло Ђентилони.
Француска и Италија се залажу за то да ЕУ заједно позајми више готовине како би се изборила с наглим повећањем потрошње на одбрану и смањила велику зависност Европе од руских енергената, поврх износа од 800 милијарди евра (879,52 милијарде долара) који је већ договорен у оквиру фонда за опоравак од пандемије.
„Предлоге ове врсте изнели су последњих недеља неки европски лидери“, рекао је Ђентилони у видео обраћању на једном семинару који је организовао Универзитет Оксфорд, преноси Ројтерс.
Немачка, Холандија, Аустрија и друге земље противе се таквом новом задуживању, при чему истичу да је економски утицај рата у Украјини још увек нејасан и да је од 800 милијарди евра из фонда за опоравак до сада исплаћено само 74 милијарде.
Тај фонд је основан прошле године како би се спречиле велике разлике у економском развоју између земаља еврозоне као последица пандемије, будући да владе појединих чланица које су већ јако задужене не би могле да позајме довољно средстава за финансирање економског опоравка као оне чији је дуг низак.
Француска тврди да је рат у Украјини, као и пандемија, егзогени (споља изазван) шок који ће имати различит утицај на земље ЕУ, стварајући поново ризик од погоршања економског јаза.
„Да ли ће забринутост због повећања разлика међу државама чланицама, посебно у еврозони, поново довести до одлуке о заједничком задуживању? Прерано је са сигурношћу рећи“, казао је Ђентилони.
Додао је да сматра да ће се стварна дискусија о томе одржати за неколико недеља када буде јаснија слика о економским утицају ове кризе, али да та тема не сме да се искључи из дневног реда.
Европска комисија би у мају требало да представи нове економске прогнозе за блок који чини 27 земаља, а које ће бити основа за наведеу дискусију.
Ђентилони је такође рекао да ће сам обим нових инвестиционих потреба насталих због рата у Украјини вероватно имати утицај на фискална правила ЕУ која се сада разматрају, као и на потенцијал за ново задуживање ЕУ за те намене.
„Јачање наших одбрамбених способности захтеваће значајна улагања у нашу индустријску и технолошку базу. То захтева фискална правила која ће омогућити већу подршку финансирању индустријске и технолошке базе и потенцијално нове алате на европском нивоу“, закључио је Ђентилони.
Преузмите андроид апликацију.
