Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић разговарала је данас са амбасадором ЕУ у Србији Емануелеом Жиофреом о реформској агенди и мерама које су дефинисане за сектор енергетике и имплементацији Меморандума о разумевању између Србије и Европске уније о сарадњи у ланцу вредности ретких минералних сировина и електричних возила.
Ђедовић Хандановић је истакла да на ЛНГ терминалу у Александрополису имамо закупљене додатне капацитета гаса, које ћемо по потреби користити.
„Гасна интерконекција Србија – Бугарска је у функцији, снабдевамо се гасом из Азербејџана. Уз подршку ЕУ створили смо алтернативу у снабдевању гасом, што је у случају поремећаја на тржишту јако важно за нашу енергетску безбедност, и што су уједно и циљеви које ћемо остварити у оквиру реформске агенде. Градићемо гасну интерконекцију и са Румунијом, која ће нам осигурати приступ новим изворима гаса и допринети регионалној гасификацији североисточних делова наше земље, а планирамо да је завршимо до 2027.године“, рекла је Ђедовић Хандановић, наводи се у саопштењу ресорног министарства.
Министарка је навела да усвојеним изменама и допунама Закона о енергетици Србија улази у процес спајања свог тржишта са тржиштем електричне енергије ЕУ и интегрише се у европски систем безбедности.
„Спајањем са тржиштем електричне енергије у ЕУ осигуравамо размену електричне енергије и са суседима и земљама чланицама и стварамо услове да најјефтинија тржишна електрична енергија стигне до наших грађана и привреде. Такође укључујемо се и европски систем безбедности, што обезбеђује боље управљање кризама и већу спремност у случају прекида у напајању, какав је летос погодио готово читав регион осим наше земље. У првој половини наредне године ћемо заокружити регулаторни оквир и створити предуслове за спајање са тржиштем ЕУ“, рекла је она.
Тема разговора био је и механизам за регулисање прекограничних емисија угљеника, као једна од мера за декарбонизацију енергетског сектора.
„Такса на емисије угљеника каква постоји у ЕУ би имала погубне ефекте на нашу економију, уз огромне трошкове. Ми смо урадили анализу примене угљеничне таксе у производњи електричне енергије, имамо предлог повољнијег и одрживијег решења и очекујем да се дискусија о томе настави у оквиру Енергетске заједнице. Очекујемо да ће Европска унија, у складу са принципима солидарности према сиромашнијим чланицама, обезбедити финансијску и другу подршку уговорним странама Енергетске заједнице и пре уласка у ЕУ, у складу са захтевима за бржу декарбонизацију и достизање климатске неутралности“, рекла је она.
Половином текуће године потписан је Меморандум о разумевању између Србије и ЕУ о сарадњи у ланцу вредности ретких минералних сировина и електричних возила, чији је циљ развој међусобно корисног стратешког партнерства у овој области.
„До краја године ћемо усвојити прецизне кораке за имплементацију Меморандума који обухвата различите правце деловања, сарадњу на индустријском нивоу, сарадњу у области истраживања и иновација, имплементацију високих еколошких, социјалних и управљачких стандарда и пракси, мобилизацију финансијских и инвестиционих инструмената према стандардима ЕУ, развој људских ресурса неопходних за остваривање свих сегмената овог партнерства. Без критичних минералних сировина нећемо моћи да остваримо климатске циљеве које смо зацртали као планета, као и ни циљеве енергетске транзиције“, навела је министарка.
Амбасадор ЕУ у Србији Емануеле Жиофре рекао је да ЕУ остаје најважнији партнер Србије у области енергетике.
„ЕУ остаје најважнији партнер Србије у области енергетике. Захваљујући подршци коју пружа ЕУ, грађани могу рачунати на стабилнију и зеленију енергију и мање су зависни од руског гаса откако смо отворили нови гасовод који повезује Србију са Бугарском. Кључно је да Србија настави раздвајање својих предузећа за снабдевање гасом и да се ослања на шири спектар извора енергије и праваца снабдевања“, рекао је Жиофре.
Према његовим речима, нови План раста за Западни Балкан пружа прилику за нове пројекте у области енергетике кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан.
„Како би и даље користила средства из Плана раста, Србија мора да спроводи реформе и испуњава своје обавезе из реформског плана. Србија је већ кроз Инструмент за претприступну помоћ добила више од 800 милиона евра за пројекте у области енергетике. Меморандум о разумевању између ЕУ и Србије о одрживим сировинама, ланцима вредности батерија и електричним возилима сведочи о нашој заједничкој посвећености унапређењу зелене транзиције. Кроз стратешку сарадњу у овим кључним секторима, отварамо огроман потенцијал за одржив раст и иновације, док истовремено унапређујемо интеграцију Србије у јединствено тржиште ЕУ и даље јачамо њену економску, социјалну и еколошку конвергенцију са ЕУ. Даља декарбонизација и обновљиви извори енергије кључни су за нашу заједничку будућност“, навео је Жиофре.
Industrija fondova najbrže rastući segment finansijskog tržišta u Srbiji
Преузмите андроид апликацију.
