Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић састала се данас са амбасадором ЕУ у Србији Емануелеом Жиофреом, представницима Европске комисије и делегацијама више међународних финансијских институција и истакла да је Енергетска заједница препознала Србију као лидера у спровођењу енергетских реформи у 2023. години, саопштило је ресорно министарство.
На састанку на коме су учествовали и представници Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), Европске инвестиционе банке (ЕИБ), Светске банке, Развојне банке Савета Европе, Немачке развојне банке и Француске агенцију за развој (АФД), министарка је представила и планове Србије у енергетском сектору, који су и део плана „Скок у будућност – Србија 2027“.
Нагласила је значај подршке Европске уније у претходном периоду, која је допринела успешној реализацији пројеката, пре свега у области развоја преносне мреже и изградњи гасних интерконекција.
Према њеним речима, Србија има јасан план неопходних инвестиција у енергетски сектор које су дефинисане и стратешким документима, најпре полазним основама развоја енергетске инфраструктуре и мера енергетске ефикасности до 2028. са пројекцијама до 2030. године.
„Дефинисали смо приоритете и у сектору производње електричне енергије, преноса и дистрибуције, складиштења енергије, као и у сектору нафте и гаса у складу са нашим циљевима у енергетској транзицији и диверсификацији извора снабдевања. Без одрживог финансирања реализација пројеката није реална, стога нам је подршка ЕУ на путу зелене транзиције и реформе нашег енергетског микса ка чистијим изворима енергије јако важна“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Навела је да је Србија прошле године успешно спровела највеће аукције за доделу тржишних премија за обновљиве изворе енергије у региону, које ће обезбедити милијарду евра нових инвестиција из приватног сектора, као и да је усвојен трогодишњи план аукција којим ће се наставити с реализацијом овог програма.
„Очекујемо да ћемо до краја деценије имати нових 2.000 мегавата капацитета из обновљивих извора енергије, три нове гасне интерконекције капацитета 3 милијарде кубика гаса и да ћемо ојачати гасну инфраструктуру унутар земље, чије је проширивање и модернизација предуслов за остваривање циљева диверсификације извора снабдевања овим енергентом.
Најпре мислим на изградњу гасних интерконекција са Северном Македонијом и Румунијом, који су пројекти од регионалног значаја“, рекла је она.
Оценила је да планови за будућност укључују диверсификацију извора гаса и нафте, ревитализацију хидроелектрана, изградњу соларних електрана на површинским коповима који више нису у употреби, јачање гасне мреже унутар земље и унапређење гасне инфраструктуре ради коришћења зеленог водоника.
„Транзиција мора да буде и праведна, односно при преласку на чистије изворе енергије треба да се заштите радна места и локалне заједнице које се ослањају на угаљ. У овом тренутку Србија нема приступ фондовима Европске уније којима се финансира праведна транзиција и стога је важно да разговарамо о механизмима и инструментима којима би се подржала праведна транзиција у Србији, јер је готово две трећине производње електричне енергије из угља“, рекла је министарка.
На састанку се разговарало о финансирању пројеката и реформама у наредних неколико година, а посебан нагласак стављен је на енергетику као један од главних приоритета за Европску унију, при чему су похваљени досадашњи напори Србије и изражена спремност за даљу подршку како би се постигли заједнички циљеви у енергетици, посебно кроз пројекте од регионалног значаја.
Европска унија је највећи донатор енергетског сектора у Србији, са улагањима већим од милијарду евра грант средстава од 2000. године.
ЕУ је лане обезбедила Србији пакет енергетске подршке од 165 милиона евра како би помогла грађанима и малим и средњим предузећима у превазилажењу последица енергетске кризе и током зелене енергетске транзиције.
Такође, одобрено је 31,2 милиона евра за изградњу новог ветропарка Костолац и 16,1 милион евра за реконструкцију Власинских хидроелектрана.
Када је реч о Плану раста“ за Западни Балкан ЕУ, предвиђен је велики пакет финансијске помоћи од шест милијарди евра у периоду од наредне четири године.
План би требало да подстакне убрзање реформи и приступање Западног Балкана Европској унији.
Vučević: Sa „Mi- glas iz naroda“ samo ako preuzmu političku odgovornost za Beograd
Преузмите андроид апликацију.
