У условима растућих потреба за енергијом, уз убрзан привредни раст и напредак технологија, постоје сви разлози да се у Србији нуклеарна енергија разматра као опција која може допринети стабилном снабдевању, сматра министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.
Она је у ауторском тексту за данашњу „Политику“ истакла да ће се енергетски сектор у Србији у наредној деценији суочити са два кључна изазова, од којих је први обезбеђивање довољно енергије за грађане и приведу, а други да енергију доминантно не добијамо из извора који емитују угљен-диоксид, што значи да морамо да повећавамо домаће капацитете за производњу струје.
Како је навела, ти капацитети ће се ослањати пре свега на обновљиве изворе енергије, ветар, сунце и хидроенергију, али и да уз њихово максимално коришћење остаје отворено питање стабилног снабдевања базном енергијом због очекиваног смањења производње угља.
Према њеним речима, преостале опције укључују најпре гас, чије је коришћење скопчано са растућим геополтичким ризицима, затим водоник, чији трошкови још спречавају ширу комерцијалну употребу и коначно нуклеарну енергију, која емитује много мање угљен-диоксида него фосилна горива.
Министарка је подсетила да је у Србији од 1989. година на снази законска забрана изградње нуклеарних електрана, увдена као реакција на акцидент у Чернобиљу, а последице те одлуке су да данас Србија није спремна за коришћење нуклеарних електрана јер нема закон, административни оквир и процедуре, нити кадрове за управљање овако сложеним постројењима.
Влада Србије, навела је она, у предстојећем периоду намерава да уради детаљне анализе о стварању услова за успостављање нуклеарног програма у нашој држави, а први корак је разматрање процедуралних услова за укидање поменутог мораторијума.
„Можда је највећа штета у претходним деценијама учињена запостављањем развоја кадрова који би пратили развој ових технологија. Наиме од тренутка доношења одлуке потребно је пет до 10 година за стварање кадрова“, навела је министарка.
Додала је да је Влада Србије започела рад на идентификовању стручних кадрова у земљи и иностранству који би могли квалификовано да анализирају и припремају улазак наше земље у цивилни нуклеарни програм, па је, између осталог, лане у Београду формирано Српско нуклеарно друштво.
Ђедовић Хандановић је истакла да ће, имајући у виду „гринфилд“ карактер нуклеарног програма у Србији, сви даљи кораци захтевати снажну подршку међународних партнера, укључујући Међународну агенцију за атомску енергију и сарадњу са државама које располажу нуклеарним технологијама, а које су спремне да са Србијом поделе експертизу и размене искуства.
Оценила је да је важан корак у обезбеђивању такве подршке меморандум о разумевању потписан са француским ЕДФ-ом током посете председника Србије Александра Вучића Паризу, а реч је о једном од највећих светских произвођача електричне енергије.
Према њеним речима, изградња великих енергетских капацитета подразумева и огромне инвестиције, а анализом услова за успостављање цивилног нуклеарног програма у Србији детаљно ће бити установљена цена спровођења тог програма било да се ради о малим могуларним реакторима, било о конвенционалним реакторима.
Појаснила је да је главна разлика између ова два модела у инсталисаном капацитету, па инсталисани капацитет модуларних реактора може ићи до 300 мегавата, а код конвенционалних реактора обично премашује 1.000 мегавата.
Додала је да је изградња нуклеарног постројења дуготрајан процес и када би сада почели да радимо на томе ова енергија би била доступна најраније за 10 година.
Када је о цени изградње реч, навела је да би у тренутним тржишним условима изградња између 1.000 и 1.200 мегавата коштала најмање 7,5 милијарди евра.
Popodne se očekuje pojačan saobraćaj, teretnjaci na Batrovcima čekaju tri sata
Преузмите андроид апликацију.
