Почетна > Бизнис
Бизнис Србија

Ђаковић о аграрном буџету: Пуно новца, субвенције могу јако добро да се искористе

Агроаналитичар Горан Ђаковић оценио је да буџетска средства издвојена за субвенције у пољопривреди за 2024. годину могу јако добро да се искористе и указао да су највећа улагања потребна у технолошка унапређења, обнову механизације, али и системе за наводњавање.
Фото: Танјуг/Јадранка Илић

Истакао је да је износ буџета од скоро милијарду евра био незамислив пре неколико година и указао да је очигледно да председник Србије Александар Вучић посвећује пажњу сектору пољопривреде и да размишља о сигурности и безбедности хране, која, како наводи Ђаковић, у временима када имамо рат у Украјини и на Блиском Истоку доноси ризике и проблем да се никада не зна где ће неки ланац трговине да се прекине.

Ђаковић је за Танјуг рекао да ће пољопривредницима добро доћи ова помоћ која ће бити око 300 евра по хектару, како је најављено.

С обзиром на то да је тих 300 евра по хектару распоређено тако да ће 18.000 динара бити директна давања, а 17.000 кроз сертификовано семе, Ђаковић истиче да је важно да држава испрати тржиште семенске робе.

„Да се не дозволи да се цене неоправдано повећају када је у питању семенска роба, јер када држава повећа субвенције у једном сектору и очекује се већа потрошња нечега, онда трговци и произвођачи знају да подигну цене. О томе треба јако водити рачуна“, сматра Ђаковић.

Нагласио је да је неопходно радити на свим пољима када је реч о говедарству, и на млечном и на товном, јер једно без другог не може да функционише.

„Сјајна је ствар коју је држава урадила, а тиче се набавке бикова из Немачке, од којих ће материјал за осемењавање бити субвенција. Од једног бика, једног узимања семена, ви можете да осемените између 400 и 1.000 крава. Сада, уместо да увезете 1.000 доза семена које минимум кошта по дози 25 евра, ви сте увезли једног бика, па макар он коштао 100.000 евра“, објаснио је Ђаковић.

Додао је да ће пољопривредници добијати по две дозе као субвенцију и да ће се на тај начин пратити и ефикасност ветеринарских служби.

„Многи пољопривредници су имали притужбе да често то осемењавање не успе, из различитих разлога, да ли је порекло семена, квалитет и уопште ветеринарска услуга“, навео је Ђаковић.

Према његовом мишљењу, држава треба да улаже што више у роботизовану мужу, како би се надокнадио недостатак радне снаге.

„Један робот може да опслужи око 75 крава. За једну фарму од 100 крава вама је довољно двоје људи. Код нас је то и даље 5, 6 или чак 10 људи. Ту је и припрема сточне хране, нађубравање, мора да се улаже у тракторе. Ми морамо да зановимо пољопривредну механизацију“, сматра Ђаковић.

На питање да ли је најављено повећање субвенција од 10 одсто годишње до 2027. године довољно да испрати кретања цена или инфлацију, Ђаковић је рекао да би требало да буде у реду ако очекујемо да ће инфлација да стагнира.

„Требало би, ако очекујемо да ће инфлација да иде у стагнацију и да пада. Ако ћемо ми улагати 10 одсто више сваке године, то је значајан новац, нарочито ако имамо у виду да је на милијарду евра 10 одсто 100 милиона. То су огромна средства“, нагласио је Ђаковић.

Сматра да је неопходно улагати у наводњавање и да је то најбоља субвенција за ратаре и сточаре.

„Ако имате систем за наводњавање, рецимо кукуруза, ви имате минимум већи принос за две, три тоне и са овако ниском ценом од 20,18 динара за кукуруз, то вам је 60.000 динара“, рекао је Ђаковић.

Према његовом мишљењу, онај ко добије систем за наводњавање неколико година не би имао потребе да уопште добија субвенцију по хектару.

„Треба више чинити за оне који су на већој надморској висини, који имају отежане услове рада“, каже Ђаковић и додаје да је неким пољопривредницима потребан добар пут, конекција са аутопутем како би што пре извезли робу.

Када је реч о улагањима у едукацију пољопривредних произвођача, Ђаковић истиче да пољопривредни произвођачи морају да уче и да иду на семинаре и обуке.

Додаје да у Србији постоје перфектно уређене стаје, а да се негде животиње држе у јако лошим условима, иако су ти људи добили субвенцију од државе.

„Добили су, рецимо, 10.000 евра да уложе у производњу, а они се према томе не односе домаћински. То би некако требало да се уреди, шта је то домаћински однос – колико мора да се уложи у храну, ветеринарске услуге. Да се види да ли је посећивао ветеринар, да ли су животиње редовно вакцинисане и како се опходи према ономе што му је држава дала“, рекао Ђаковић.

Истиче да је потребно водити рачуна и о младим пољопривредницима, радити на томе да се мотивишу да дођу или остану на селу и додаје да је, између осталог, важно и увођење интернета у сваки део Србије.

Ђаковић наглашава да су важна улагања и у органску производњу.

U Vladi Srbije sutra se potpisuje sporazum za projekat vetroparka „Kostolac“

Преузмите андроид апликацију.