Безбрижна позиција младих у социо-економском аспекту Србије често представља бајковиту причу која се чини превише далеко од икада оствариве. Неизбежан страх везан за будућност младих огледа се у честим питањима попут: „Да ли ћу моћи да пронађем посао у својој струци?”, „Како да стекнем искуство ако нико не жели да ме запосли без искуства?” или „Како да напишем си-ви и спремим се за интервју?”
– Тренутно на тржишту долази до застарелости рада и вештина, али и пада мотивације за проналаском посла – изјавила је Неда Милановић из Националне службе за запошљавање (НСЗ) на Националном догађају о иновативном каријерном вођењу и подршци запошљавању у Србији.
Према информацијама којима располаже, свега 18 одсто младих је тренутно присутно на тржишту, што представља алармантан податак довољан да активира државне и локалне институције, али и цивилна друштва да усредсреде своје напоре у даљем ангажману младих.
Економски најнеразвијенији делови Србије представљају најосетљивије регионе који повлаче за собом висок број младих који одлазе за бољим приликама.
Несигурност тржишта рада, конкуренција, те страх од неуспеха су само неки од негативних фактора који доприносе пасивности и незадовољству младих да се опробају у послу у Србији, навео је Душан Станковић, координатор у Удружењу економских стручњака (ЕНЕКА) са седиштем у Нишу.
– Део младих долази без јасне визије о томе шта желе да раде. Често су збуњени, под притиском родитеља или окружења. Други део има одређену визију, али им је потребна помоћ да је конкретизују, провере да ли је реална, сазнају које су им опције школовања и запошљавања. Заједничко им је да траже потврду и подршку да су на добром путу – истиче Станковић.
Норвешка планира годишње смањење пореза од 43 милиона евра за 100.000 младих
Преузмите андроид апликацију.
