У Србији уведен динар као новчана јединица, чиме је отклоњен монетарни хаос и употреба више од 40 врста туђег металног новца – дуката, форинти, талира.
Закон о увођењу новца је усвојен у Скупштини 29. новембра 1873. године, по старом, односно 12. децембра по новом календару, а кнез Милан га је потврдио већ наредног дана. У складу са овим законом, 1875. године је искован први динар у сребру са ликом кнеза Милана на аверсу у апоенима од 50 пара, једног и два динара. Један новчић морао је да садржи хиљаду делова, а састојао се од 835 од чистог сребра и 165 од бакра. Тај новац звао се динар и представља једно од најбитнијих обележја самосталности и државности српске државе у средњем веку.
Новчани систем се, по том закону, заснивао на начелима и одредбама Париске новчане конвенције из 1865. године, на основу које је створена Латинска монетарна унија.
Годину дана након издавања првих кованица, 1876. штампан је први папирни новац – за потребе финансирања Српско-турског рата. Штампан је у Државној штампарији у Београду, у апоенима од једног, пет, 10, 50 и 100 динара, али никада није био у оптицају.
Када је Србија постала краљевина, а кнез Милан проглашен краљем 1882. издата је специјална серија златника од 10 и 20 динара. Названи су Миланови златници, односно миландори – по имену краља и француској речи за злато.
Последња новчаница издата је током Првог светског рата, а последња серија носи датум 18. септембар 1918.
Краљ Стефан Радослав први започео историју ковања новца
Српски краљ Стефан Радослав започео је дугу историју ковања новца од сребра и бакра у 13. веку. По техници израде имао је све карактеристике византијског новца.
Назив потиче од латинског израза денариус – што је представљало први сребрни новац искован у старом Риму.
Новац у Србији данас
Данас су на територији Републике Србије у оптицају новчанице у апоенима од 10, 20, 50, 100, 500, 1000, 2000 и 5000 динара и ковани новац у апоенима од 1, 2, 5, 10 и 20 динара. На новчаницама су представљени ликови српских великана, научника, уметника и државника.
Međunarodni konkurs za studentske naučne radove „Nauka o Crnom moru 2024.“
Преузмите андроид апликацију.
