Српска дијаспора која живи у Аустрији, Немачкој и Швајцарској више не одговара класичном клишеу „гастарбајтера“ и развила се у атрактивну циљу групу за српску привреду. Српска заједница у тим земљама се протеклих пет деценија одлично интегрисала у локално друштво, а уједно и све је већа њена куповна моћ.
Ради се о циљној групи до милион људи са годишњом куповном моћи од 23.637 евра у Немачкој, 24.232 евра у Аустрији до 40.793 евра у Швајцарској по особи, која воли да троши и од којих неки већ у 3. и 4. генерацији, живе у најразвијенијим индустријским нацијама, и део су тамошњих друштава високих перформанси.
Ти подаци објављени су на порталу statista.com, глобалној бизнис дата платформи.
Куповна моћ у овим земљама мери номинално расположиви нето приход становништва, укључујући државне накнаде попут накнада за незапослене, дечије додатке или пензије и доступна је за трошкове живота, потрошњу или уштеду, наводи се у саопштењу агенције „Рудник“.
Куповна моћ је, уједно, и најчешће коришћени показатељ потенцијалне потрошње.
Из тог разлога дијспора која живи у Аустрији, Немачкој и Швајцарској и која је емотивна по питању земље из које долази или потиче и радо проводи одморе и празнике у Србији, може знатно утицати на развој локалне привреде у домовини.
Као високоплатежни крајњи купци они су спремни да потроше више новца на шопинг, путовања, провод и забаву, али и да улажу у некретнине и покрећу бизнис у Србији.
Најважније је пронаћи прави пут до те циљне групе и уверити их у производе, услуге и понуде које гарантују поузданост, квалитет и најбољу услугу.
Велику куповну моћ дијапоре у овим земљама, доказује и званични податак Народне банке Србије о дознакама из Аустрије, Немачке и Швајцарске, које су 2019. пре пандемије корона вируса, износиле 1,89 милијарди евра, што је 54,09 одсто укупних дознака из целог света у тој години.
Реални износ, међутим, знатно је већи, јер се не смеју заборавити неформални канали за слање новца у Србију као што су аутобуси, пријатељи или слични начини.
