Дигитални номади повећали дознаке

Прилив по основу дознака, а то је новац који шаљу наши људи запослени у иностранству, повећан је више од 40 одсто. Ово су подаци Народне банке Србије (НБС) за једанаест месеци 2022. Тај приход износио је 4,622 милијарде евра, што је за 41,4 одсто више у односу на доходак од 3,269 милијарди евра колико је забележено у истом периоду 2021.

Већи прилив новца по овом основу у Србију регистровала је и Светска банка.

Шта је разлог овом знатном повећању прихода за нашу земљу и да ли нашим људима у иностранству „иде” боље него иначе у финансијском смислу?

Из НБС-а наводе да дознаке обично имају контрациклични карактер што значи да у периодима повећане глобалне неизвесности и геополитичких тензија најчешће долази и до њиховог раста. Додатно, раст инфлације у глобалним размерама током 2022. довео је до тога да су сви кључни макроекономски показатељи, па тако и дознаке, номинално повећани. Такође, на токове средстава су делом утицала и кретања становништва услед избијања сукоба у Украјини.

„Када се погледају подаци за прва три тромесечја 2022. што је последњи расположиви податак, прилив дознака је повећан из скоро свих земаља, при чему је највећи допринос расту дознака потекао из Немачке, Швајцарске и Аустрије, односно из земаља из којих традиционално стиже и највећи део дознака у Србију”, кажу у централној банци.

Економиста Владимир Гречић, који се специјализовао за ову материју, наводи бројне узроке поменутог повећања. Један од њих је знатан напредак Србије у сектору информационо-комуникационе технологије (ИКТ) о чему сведочи и динамичан раст учешћа овог сектора у укупној вредности извоза наше земље.

„Повећан је број дигиталних номада који су нашли и налазе боље место за рад у Србији него што је у неким другим земљама, нарочито након почетка кризе и рата у Украјини. Повећан је и број дигиталних печалбара, тачније српских ИКТ стручњака који раде за иностране послодавце. Турбуленција изазвана ковид пандемијом довела је и до промена услова за рад наших радника миграната у иностранству, а и до потребе дела њихових породица које живе у Србији, што је резултирало повећањем трансфера уштеђеног новца у Србију”, објашњава Гречић.